Iran i protesti: „Narod će se boriti dok ne pobedi“ - priča tri žene koje se bore protiv režima

Žene su u središtu novog talasa iranskih protesta.

Smrt dvadesetdvogodišnje Mahse Amini u policijskom pritvoru u Teheranu navela je mlade da zahtevaju nova prava i slobode.

Međutim, mnogi Iranci tvrde da dizanje glasa protiv režima nosi sa sobom realne opasnosti.

Tri žene iz zapadnog Irana dele lične priče o najvećim demonstracijama koje su zahvatile zemlju poslednjih godina.

• Šta traže demonstranti u Iranu
• Svedočenja uhapšenih na protestima u Iranu: „Gore je nego na snimcima, policajci su nemilosrdni“
• Šta je policija za moral u Iranu

Zbog zaštite, promenjena su im imena.

Nil (24), iz Bukana

„Učestvujem u protestima. Prvi put sam prisustvovala takvim stvarima i bila sam šokirana.

Policija je počela da puca u ljudi i pre nego što su dobili priliku da izvikuju slogane. Pucali su iz sačmarica, ali mislim da su koristili pravu municiju, jer su bile veoma glasne.

Videla sam to rođenim očima, napali su ljude pendrecima. Bila sam toliko blizu da su mogli i mene da udare. Ali mi smo uspeli da pobegnemo.

Svakodnevni život nije više kao što je nekad bio.

Prodavnice se sada zatvaraju od rane večeri, dok su u prošlosti bile otvorene čitavu noć.

Ima manje automobila na ulicama, ali su u prošlosti gužve trajale do ponoći.

Sada automobili, pa čak i kuće, mogu veoma lako biti napadnuti.

Sigurna sam da ćemo pobediti. Ljudi su zaista hrabri, uprkos činjenici da je režim toliko nemilosrdan.

Sigurna sam da ne mogu da tlače ljude zauvek.

Samo želim da kažem da je policija bila baš nemilosrdna. Napadali su čak i starije na moje oči. Napadali su žene.

Posebno su ih udarali u glavu. Žene čak napadaju još i više.

Ali jedna stvar koja je najvažnija je da sam skinula svoj hidžab dok sam hodala pred policijom.

Videla sam da su i druge žene to uradile, ali policija nije mogla ništa da im kaže. To je znak da pobeđujemo."

Pogledajte video: Kako je jedna žena postala simbol borbe u Iranu

Rožano (45), aktivistkinja za ženska prava i novinarka iz Sanandadža

„Prvog dana protesta, dok su ljudi počinjali da se okupljaju, 90 odsto učesnika i onih koji su izvikivali slogane bili su žene.

Ispočetka su snage bezbednosti uzimale na zub, napadale i ugnjetavale muškarce koji su se pridruživali ženama u njihovim protestima.

Slogani su započeli sa 'žena, život, sloboda'.

Bilo je jako mnogo žena, hrabrih i besnih žena, kojima je nanošen bol, ali se one nisu plašile pendreka niti poziva policije da se raziđu kućama.

One su ustale protiv sve diskriminacije sa kojom se žene suočavaju.

Videla sam hrabrost ljudi i njihovu odlučnost da se izbore za svoju stvar.

Videla sam strah u očima pripadnika snaga bezbednosti.

Žene nisu želele da odustanu od borbe za ravnopravnost. I dalje to ne žele.

Broj pripadnika specijalnih snaga razmeštenih u različitim delovima grada je zaista velik, ali ljudi i dalje nastavljaju svakodnevne aktivnosti i sa onim što moraju da rade.

Onim danima kada je u toku javni štrajk, sve prodavnice su zatvorene, ali ljudi i dalje izlaze u šetnju.

Izgleda da žele da pokažu režimu da ga se ne boje i da neće napustiti ulice i odustati od protesta.

Jedna stvar me iznenađuje: ljudi izgledaju maltene nehajno u reakciji na prisustvo pripadnika snaga bezbednosti.

Oni lako prolaze kroz njih tokom dana i uveče ponovo počinju sa protestima, paleći lomače i izvikujući slogane."

Zilan (52), iz Bukana

„Videla sam pravi otpor, naročito među tinejdžerima i omladinom koji dolaze na ove proteste.

Ova generacija je hrabra i ne zna za strah.

Oni znaju da mogu da završe u zatvoru, oni znaju da mogu da ih uhapse, muče pa čak i ubiju, a opet insistiraju na tome da učestvuju u ovoj revoluciji.

Jedan važan aspekt ovih protesta koje je pokrenula smrt Žine [kurdsko ime Maše Amini] je velika uloga koju u njima igraju žene.

One odlaze na demonstracije rame uz rame sa muškarcima.

Snage za razbijanje demonstracija služe se svim sredstvima da uguše mirne proteste, na kojima ljudi samo traže svoja osnovna prava.

Koristili su puške da ih zaustave i ljudi širom sveta su to videli na snimcima koji su se delili na internetu.

Sve sam pomno pratila.

Pogledajte video: Radnici naftne industrije pridružili se protestima u Iranu

Mi ovde više nemamo normalan život.

S jedne strane, ovi događaji ljudima ulivaju nadu da bi kraj ovog režima mogao da bude blizu.

Ali, s druge strane, ono što se dešava loše utiče na njihovo mentalno zdravlje.

Čula sam od mnogo ljudi da govore kako više nikad neće biti isti.

Još jedna pozitivna tačka je saosećanje prema ljudima koje ne poznajete i novo jedinstvo koje je sada nastalo između različitih etničkih grupa.

To je zato što je broj demonstranata raste i više gradova se pridružuje demonstracijama.

Za razliku od prethodnih protesta, ovaj put ljudi ne žele da budu pasivni, odlučili su da se bore dok ne ostvare ciljeve.

Za razliku od prošlih puta, ovaj put režim ne može da ih zastraši preteći im zatvorom, mučenjem i smrću.

Kako rastu zločini režima, tako raste i bes ljudi."

Pogledajte video: Generacije Iranki koje se bore za slobodu od Islamske revolucije do danas

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.14.2022)