Tomaž Šalamun: Moje pleme

Moje pleme ne čuje više slobodu. Ne prepozna je, ne vidi je, kad ga dotakne. Moje pleme misli da je polagano ubijanje njihovih tijela i duša prirodno. Samo katkada kada za trenutak prodre u njega malo ozona, sličnog djetinjstvu, obriše oznojeno čelo, otrese tu moru, te lance sa sebe, okrene se i zaspi.