Branko Miljković: Slepi pesnik

Filipu Višnjiću O čelo moje od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može. O čelo moje od sna i vetra mapo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesreća i posle smrti traje. Slepi jasno vide sudbinu pred kojom šene predeli nebesni satvoreni od izdaje. Odajem se mrtav suncu posle mene. To je sve što je ostalo od moga glasa, taj odjek u kome su zatočeni svi dani. Je li spomenik grob? Izdvojen