Maša Kaleko: Napuštena

Moja najlepša pesma Moja najlepša pesma? Ne napisah ja nju. Iz najdubljih ponora je pokuljala. Oćutah je svu. Rane godine Napuštena U barci noći Bejah nošena I nasukah se na obalu. Štitih se od kiše naslonjena na oblake, Od besnog vetra naslonjena na peščane dine. Oslonca ne beše nigde Osim u čudu. Jedoh nedozrelo voće čežnje, Pih vodu od koje se žedni Strankinja, nemušta pred nepoznatim predelima Smrzavah se kroz godine mraka. Za zavičaj odabrah ljubav.