Светско првенство у фудбалу и Бразила: Пионир спортске психологије који је створио светског првака

Један 17-годишњи Бразилац је 1958. узбуркао воде међународног фудбала.

Шест голова на четири утакмице.

Хет-трик у полуфиналу.

Још два гола у финалу и трофеј за којим је Бразил тако очајнички чезнуо.

Пеле је у Шведску на првенство света у фудбалу стигао као непознат играч, а из ње је отишао као звезда која ће постати бесмртна.

Ипак, један човек из бразилске експедиције је био против тога да он заигра.

Професор Жоао Карваљес је био психолог бразилског тима.

Био је потпуна супротност модерним спортским психолозима који су данас фокусирани искључиво на подршку играчима и њиховом менталном здрављу.

За разлику од њих, Карваљес је имао опипљив утицај на селекцију тима.

• Шта је била „Ментална соба“ италијанског фудбалског клуба Милан и како је допринела слави
• Најмрачнији тренутак у историји бразилског фудбала
• Ривалдо - сањао је тако мало, а постао фудбалско божанство
• „Била сам прва фудбалска суткиња на свету“

Пелеови резултати на психометријским тестовима које је Карваљес примењивао су били разлог за његов збуњујући савет, који је био игнорисан.

„Његове методе су биле или испред времена или су биле веома чудне&qуот;, рекао је касније легендарни фудбалер за Карваљесове методе.

Али без сваке сумње, њему у историји припада место спортског пионира.

Карваљес је психологију увео у јужноамерички фудбал скоро 30 година пре него што је такав концепт био прихваћен и у Европи.

Током 50-их година у Бразилу, клубови су желели сву помоћ коју су могли да добију.

Учешћа Бразила на светским првенствима 1950. и 1954. године су била мучна.

Прво су 1950. изгубили у финалу од Уругваја на Маракани, духовном дому бразилског фудбала и тако изазвали велику тугу у целој земљи.

Турнир који је одржан у Швајцарској, 1954, окончан је бруком јер је Бразил четвртфиналну утакмицу против Мађарске завршио са 9 играча, уз пораз од 4:2, у мечу који је назван „Битком за Берн&qуот;.

И док је национални тим покушавао да побегне од емоционалне трауме, мало познати психолог је крчио пут ка домаћем фудбалу у Бразилу.

Карваљес је дошао у Сао Паоло 1957, пошто је напустио посао тренера судија у градској фудбалској федерацији.

Клуб је био заинтригиран психолошком лабораторијом коју је он основао.

Нешто слично у Европи неће бити виђено све до појаве такозване ,,Менталне собе&qуот; Милана касних 80-их.

Лабораторија је изграђена у просторијама федерације и била је полигон за 10 различитих тестова који су се бавили когнитивним функцијама као што је стереоскопски вид (перцепција дубине).

Карваљес је тестове користио да би испитао вештине судија који су се припремали за вођење професионалних мечева.

Карваљес је успоставио лимите за сваку варијабилу коју је проучавао, тако да су кандидати који су постизали резултате испод те границе сматрани неспособним да буду арбитри.

• Како су Миланови „Бесмртници” преживели сусрет са смрћу и Црвеном звездом у Београду
• Гаринча - кривоноги пали анђео бразилског фудбала
• Како је Пеле „избацио судију“ и девет мало познатих прича о Краљу фудбала

Тако су, на пример, учесници чији су резултати били спорији за 50 стотинки током трајања „теста временске реакције&qуот;, падали на испиту у овој категорији.

Он је дневни посао комбиновао са регуларним вечерњим пословима коментатора боксерских мечева и новинара, због којих му је додељен псеудоним Жоао из ринга.

Насупрот ове боксерске персоне, Карваљесова појава крај фудбалског терена је била врло промишљена, сматра његов некадашњи колега др Жозе Глауко Бардеља.

„По доласку на тренинг, могли сте да видите како су сви узбуђени, само би Жоао стајао негде у углу, тих, са рукама у џеповима, како само посматра све око себе&qуот;, рекао је он за документарни филм о Карваљесу који је продуцирао Регионални савет за психологију у Сао Паолу.

Карваљо је можда био по страни, али свакако није био само пуки посматрач.

Пошто је Сао Паоло освојио првенство Паулиста 1957, прву државну титулу још од 1953, Карваљесу је одато признање за улогу у доношењу једне одлуке која је била кључна на путу до победе.

Директор клуба Мануел Паес де Алмеида је рекао да је замена стандардног халфа Адемара централним играчем средине терена Сараром, који је потом засијао у одлучујућем мечу против Коринтијанса, била учињена пошто је Карваљес изразио сумњу у Адемарово ментално стање.

Годину дана касније Спортска конфедерација Бразила га је позвала на разговор.

Потпредседник Пауло Маћадо де Карваљо, човек задужен за припреме уочи предстојећег првенства света, позвао је Карваљеса да се придружи техничком комитету националног тима.

Била је то превише добра понуда за Карваљеса да би је одбио.

Припреме Бразила су биле увелико у току и Карваљес није желео да губи време, већ је одмах почео да примењује методе које је примењивао и у Сао Паолу.

За време припрема тима он је спровео „војни алфа тест&qуот; - адаптиран амерички програм направљен у циљу процене интелектуалних способности регрута која су били припремани за учешће у Првом светском рату.

Испит који је трајао 50 минута је испитивао способност испитаника у решавању аритметичких задатака, као и њихов вокабулар, са намером да им израчуна „рејтинг интелигенције&qуот;.

Од оних за које би било процењено да су мање способни, тражено је да се подвргну „војном бета тесту&qуот; у којем су се налазили и задаци у којима је испитаник морао да доврши започете цртеже или да пронађе излаз из дводимензионалних лавирината.

Иако овакав концепт данас звучи застарело у поређењу са савременим психолошким теоријама, он је тада померио границе размишљања, нарочито у спорту који се до тада сусретао са веома мало интервенција фокусираних на психологију.

Од Карваљеса је затражено да представи закључке техничком комитету савеза.

На његово запрепашћење, резултати су процурели у медије.

У писму Карваљу, Карваљес је тврдио да су му документи украдени из ташне.

Из њих је могло да се закључи да главна звезда тима, Гаринча, чији су резултати били лоши, неће бити део тима који ће учествовати на шампионату.

Карваљес је био огорчен.

• Како су Пушкаш и Мађари на Вемблију почели револуцију
• Роналдињо: Од фудбалског божанства у Барселони до затвора у Парагвају
• Пут Роберта Фирмина - од наслага ђубрета и уџерица до славног Ливерпула

Јавне расправе су биле у директној супротности са његовим начином рада који се одвијао у сенци.

Али олуја није дуго трајала.

Пошто је Гаринча био позван у бразилску селекцију, медијске спекулације су утихнуле и Карваљес је са остатком експедиције отпутовао у Шведску.

Наставио је да ради са играчима користећи тест миокинетичке психодијагнозе како би анализирао индивидуалне карактеристике играча и у складу са тим спровео програм подршке.

Тест који се састојао од давања играчима празног папира на којем је требало да нацртају прву ствар која би им пала на памет, базирао се на теорији по којој је мишићна експресија могла да помогне у схватању темперамента играча.

По ко зна који пут, Карваљес је користио технике које до тада никада нису биле спровођене на овом нивоу.

И поново је имао проблема.

„У делу припрема за које је био задужен психолог тима, професор Жоао Карваљес је спровео тестирање свих играча&qуот;, написао је Пеле у аутобиографији.

„Морали смо да цртамо портрете људи и одговарамо на разна питања како бисмо помогли Жоау да изврши процену о нашем позивању или непозивању у национални тим&qуот;.

„Што се тиче мене, закључио је да не би требало да будем изабран: 'Пеле је очигледно инфантилан. Недостаје му основни борилачки дух.' Саветовао је и да Гаринча не буде део тима, јер је сматрао да је неодговоран&qуот;.

„На срећу по мене и Гаринчу, Висенте Феола (селектор Бразила) се увек водио својим инстинктом, па је на процене психолога само климнуо главом:

'Можда сте у праву. Али чињеница је да ви не знате ништа о фудбалу. Ако је Пелеово колено спремно, играће&qуот;.

Остали су били много позитивнији према његовим проценама.

Голман Гилмар, који је такође био интервјуисан за потребе документарног филма о Карваљесовом делу из 2000, рекао је да „је психолог играчима дао шансу да сопственим идејама унапреде властити учинак&qуот;.

Додао је и да су „после турнира увидели да је то дало резултате&qуот;.

Одбрамбени играч Нилсон Сантос је казао да је тим научио „да на терен истрчи са осмехом&qуот;, док је бразилски радио после победе у финалу извештавао о „консензусу у вези важности&qуот; Карваљесове улоге.

На жалост, фудбалска федерација није била издашна у похвалама, и такав став га је доста потресао.

„Био је веома узнемирен јер је де Карваљо имао неприклдне коментаре о његовом раду. То га је растужило&qуот;, каже Барела.

Али ускоро је почео да привлачи много ширу пажњу.

Према Барели, од Карваљеса су почели да траже интервјуе часописи из Шпаније, Француске и Немачке, док је магазин Спортс Илустрејтид такође истакао његове заслуге за успех бразилског тима.

Међународна признања су допринела смањењу Карваљесове фрустрације.

• Еваристо - фудбалски мајстор кога су волели и Реал и Барселона
• Успон и пад Бруна - прича о голману који је наручио отмицу и убиство бивше девојке

Можда су и поплочала пут у будућности за водеће стручњаке у области, као што је др Бруно Демикелис, поштовани спортски научник из ФК Милана, који је додатно увео психологију у елитни фудбалски ранг.

Карваљес је умро 1976, у 58. години, само две године након пензионисања.

Пошто је отишао из националног тима после Светског првенства 1958, вратио се у Сао Паоло на стару функцију, у циљу понављања успеха из тог клуба.

У релативном миру домаћег фудбала, Карваљес је био у могућности да се позабави новим идејама као што је индивидуално саветовање за играче и тако допунио когнитивне тестове по којим је и постао познат.

Наставио је да ради за Сао Паоло све до 1974, са кратким повратком у бокс 1963, када је пружио психолошку подршку бразилским борцима који су се такмичили на Панамеричким играма.

Колман Грифит (1893-1966) је у свету препознат као први спортски психолог, али је његов рад у великој мери био везан за амерички фудбал.

Карваљес је са много успеха у фудбал увео нове методе који до тада нису били виђени у врхунском спорту.

Ако је већ био толико заслужан за пионирски посао на увођењу психологије у савремени спорт, онда је и Фудбалски савез Бразила - макар и уз доста среће, али услед воље да размотри све опције не би ли освојила титулу - имала удела у томе.

Без те дозе ризика који је исказала ангажујући психолога који је пре ангажмана у националном тиму у Сао Паолу био запослен само годину дана, вероватно ни Карваљесово дело не би имало тако широк утицај.

Али чак и данас ангажовање психолога унутар тренинг центара - ако изузмемо академски ниво на којем многи енглески клубови проналазе психолошку подршку за своје фудбалере - није уобичајен метод.

„Психологија је у различитим видовима прихваћена од фудбалских клубова&qуот;, каже Сајмон Клифорд који је предводио спортско-научну секцију у Саутемптону почетком овог века.

„Неки ангажују психологе који тесно сарађују са играчима, други опет имају менаџере који себе виде као главне терапеуте и не желе да њихови играчи на дневној бази гледају психологе, уколико већ не постоји неки проблем&qуот;.

„То је као када су клубови почели да схватају важност физичке спремности и кондиције. Требало је извесно време да заговорници такве идеје задобију поверење руководства клубова. Психологија у клубовима је још увек у повоју&qуот;.

Клифорд је уверен да „ће доћи време&qуот; када ће психолози и стручни штабови функционисати беспрекорно, делом и због начина на који ментално стање играча има утицај на њихову игру.

Он верује да иако Карваљесов рад ,,по данашњим мерилима делује сирово&qуот;, постоји „далековидост коју данас можемо да препознамо у коренима спортске науке&qуот;.

„Улога психологије у елитном фудбалу је огромна&qуот;, додаје он.

„Баш као што је Бил Безвик (бивши психолог енглеске репрезентације) једном приликом и рекао: Спортиста се налази у уму. Тело је само средство&qуот;.

---

Погледајте видео

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.18.2022)