Mama ustaje noću i oblači se u roze da ide na kafu. Teško je, ali bolje nego da umire u nekom tamo domu

U trenutku sam poželela da svo to prljavo suđe samo bacim s terase i vrištim…ne, urlam. Ipak sam urlala samo u sebi dok sam s božanskim mirom, u pidžami i poluživa, u 3 ujutru, sređivala tanjir po tanjir, pazila da budu poravnati, kao da će ti uredni tanjiri doneti malo reda i u moj život. Mama je za to vreme pojačala TV i počela da se smeje. Pretužnu i užasno besnu na život uspela je da nasmeje i mene. Dok nije došlo vreme da je vratim, uz pomoć nekih, ne znam