Мама устаје ноћу и облачи се у розе да иде на кафу. Тешко је, али боље него да умире у неком тамо дому

У тренутку сам пожелела да сво то прљаво суђе само бацим с терасе и вриштим…не, урлам. Ипак сам урлала само у себи док сам с божанским миром, у пиџами и полужива, у 3 ујутру, сређивала тањир по тањир, пазила да буду поравнати, као да ће ти уредни тањири донети мало реда и у мој живот. Мама је за то време појачала ТВ и почела да се смеје. Претужну и ужасно бесну на живот успела је да насмеје и мене. Док није дошло време да је вратим, уз помоћ неких, не знам