Nedžad Ibrahimović: Jutra od sumpora

«Hajde, ustani!» Prije glasa u snove mu je ušao miris. «Zakasnićeš!» Ništa ga tako ne razbudi kao miris laka za kosu. Pošto je znao da ujutro neće imati vremena, sinoć je ustajao i čitao na prozoru pod blijedim svjetlom fabričke laboratorije. Čim se Dik Sand spasio, on se svalio na kuhinjski otoman i potonuo u rijeku Kuanze. Pljuska se za umivaonikom, briše lice i u korodiranom ogledalu gleda majku dok se sprema. Otac je već otišao na posao. «Prestani da vileniš,