Oskar Davičo: Tuđi poljupci

Izlasti iz grča svih mrtvih u tebi dan s likom što neće u pokrov da platni dok iz krušnih peći opet ne ishlebi novih poljubaca koral okovratni. A ja? Grob što ljubav odvezuje grobom? Grlitelj vremena? Otimač o presto slobode kraj tebe, u tebi, s tobom? Ne znam ko sam. Lik mi iz zrcala nesto. Možda sam svom liku sam ubica bio? Ja? Ništa. Klackam se. Čas svodovi kišni. Čas udar o zemlju. Je l’ se tad razbio lik sna, lice nade? Uzleti – izlišni? Ne znam. Reka teče.