Bežao čim stvarnost počne Da ga žulja: Danojlić - Ni u jednoj koži ne mogu ostati predugo, sebi zamećem tragove (foto)
Večernje novosti 27.11.2022 | Dragana Matović
KADA bi se češće bežalo od roditelja, od žena, od muževa i dece, život bi bio neuporedivo zdraviji, rekao je jednom akademik Milovan Danojlić (1937-2022), pisac kome je tuđevanje bilo sudbina, još od 16. godine kada je prvi put pobegao od kuće.
Foto D. Milovanović Stalno je negde odlazio i dolazio: Ivanovci, Beograd, Pariz... Iz francuskog Poatjea, u kojem je živeo skoro četiri decenije, njegovi posmrtni ostaci ovih dana će stići u Srbiju da zauvek počivaju u rodnom selu Ivanovci, ispod crkve koju je pisac sagradio. - Ni u jednoj koži ne mogu ostati predugo i čim me stvarnost počne žuljati bežim - govorio je Danojlić. - Da, ja sam čovek u bekstvu, neprestano od nečega uzmičem. Samom sebi zamećem tragove,
