Izlog s knjigama iz mojih dalekih dečačkih dana živi neprekidno u meni

Nikako ne verujem u presudne uticaje. Čovek raste, razvija se, čita, slika, piše, komponuje, nešto ga privlači više, nešto manje, nečemu se sav poda, nečemu se odupre, svesno ili nesvesno. Ponekad sam na nekom koncertu dobijao neuporedivo više nego u susretu s piscem koga sam mnogo voleo, nekad. I obrnuto: događalo mi se da odem na koncert, srećan što ću opet čuti delo koje mi je u jednom času mnogo značilo, a vratim se s koncerta prazan, pust. Nije to delo bilo