Србија и здравство: Како до државне помоћи за лечење у иностранству

Текст је ажуриран 30. новембра одговорима Министарства здравља

У Србији тренутно стотине деце и одраслих покушавају да сакупе новац за лечење у иностранству.

Поред познатих СМС кампања, неки од њих помоћ могу добити и од државе.

Министарство здравља, међутим, није потрошило ни 40 одсто суме одвојене у ове сврхе за 2021, наводи се у Предлогу закона о завршном рачуну Републике Србије за 2021. годину.

Из удружења пацијената Чика Боца за подршку младима суоченим са раком кажу да се на помоћ „предуго чека&qуот;.

„Многи пацијенти одустају од чекања на државну помоћ, јер је за оболеле време најдрагоценије&qуот;, каже Драгана Радуловић из овог удружења за ББЦ на српском.

Захтеви за доделу средстава се „одмах&qуот; достављају лекарском већу и разматрају се „приоритетно&qуот;, али „не постоји прописан рок&qуот; за доношење одлуке, кажу из Министарства здравља у писаном одговору за ББЦ на српском.

Како додају, „ниједан пацијент којем су додељена средства није одустао од лечења&qуот;, али нису одговорили на питања о томе колики је просек чекања на одлуку о помоћи и који проценат пријављених одустане током чекања на одлуку.

Иста питања достављена су Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО), где су нас упутили на Министарство здравља.

• Како родитељи тешко болесне деце добијају отказе
• Како једна породица из Бањалуке побеђује неизлечиву болест
• Коме ће бити уплаћено милион евра од пласмана фудбалера Србије на Светско првенство

Како држава финансира одлазак на лечење у иностранство?

Прва адреса за оне којима је неопходно лечење и дијагностика ван земље, јесте Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО).

РФЗО лечење и дијагностику ретких генетских болести у иностранству финансира само уколико потребне услуге нису доступне у Србији.

На сајту РФЗО постоји листа обољења, стања и повреда које могу да буду основ за упућивање.

Међу њима су болести срца, крвних судова, плућа, поједини облици канцера - леукемије и анемије, као и неке офтамолошке и неуролошке болести.

• „Корак напред, три уназад&qуот;: Живот са дијагнозом ретке болести у Србији
• Тренутак кад сам сазнала да ми дете има Даунов синдром
• Упознајте Анђелу: Имала је 25 килограма, а сада се спрема за маратон

Пацијент у иностранство може да буде послат и на трансплантацију јетре, али само уколико нема контраиндикације.

Неке од контраиндикација су гојазност, остеопороза, дијабетес са оштећењем органа и болести зависности, наводи се у документу.

Захваљујући државној помоћи, Сузана Живанчевић из села Добри До код Смедерева сазнала је да њена ћерка Анђела болује од ретког генетског синдрома ЦДКЛ5, о чему је ББЦ раније писао.

Услови упућивања на лечење или дијагностику у иностранство прописани су Правилником Министарства здравља.

Основни је да пацијент поседује важећу здравствену књижицу.

Осим одласка пацијента у иностранство, држава може да покрије трошкове доласка иностраног лекара у Србију.

Ако РФЗО одбије захтев, пацијенти се могу обратити Буџетском фонду Министарства здравља.

Фонд је основан 2014. са циљем обезбеђивања додатних средстава за пацијенте, за које „РФЗО не може да обезбеди довољан износ за лечење&qуот;.

За средства из овог Фонда могу се пријавити и пацијенти којима је неопходна терапија које РФЗО не покрива.

Погледајте видео: Живот родитеља деце са ретким болестима

Како се пријавити за лечење у иностранству?

На захтев пацијента, поступак за упућивање у иностранство о трошку РФЗО-а покреће здравствена установа у Србији.

То мора бити установа терцијарног типа, односно регионална, покрајинска или републичка болница.

Први корак је прибављање мишљења лекарског конзилијума у којем се тврди да су исцрпљене све могућности у Србији и предлаже лечење у иностранству.

Затим је потребно пронаћи инострану здравствену установу која би евентуално могла да лечи пацијента.

На сајту РФЗО постоји списак 64 иностране болнице, у којима држава може да покрије трошкове лечења.

Међу њима су клинике у Немачкој, Француској, Русији, Чешкој, Израелу и још неким земљама.

„Прибављање мишљења и тражење клинике су углавном искључиво на леђима пацијената - наше искуство показује да је мало лекара вољно да се укључи у тај процес, нарочито ако је прогноза лоша&qуот;, каже Радуловић.

РФЗО није одговорио на питање ББЦ-ја о томе да ли постоји могућност да се из њихових средстава покрије лечење у још неким установама, уколико пацијенти на списку не могу да нађу помоћ каква им је потребна.

• Како је Тифусарка Мери оставила за собом траг скандала и смрти
• „Нема горе реченице од - ваше дете има тумор“
• Један у милијарду: Дечак са ретким синдромом пронашао нови дом
• Шта је спинална мишићна атрофија и зашто је лек толико скуп

Када пронађу установу, пацијенти шаљу медицинску документацију, на основу које страна болница даје мишљење о перспективи лечења о конкретном случају.

Позитивно мишљење установе из иностранства је још један услов за добијање државне помоћи.

Пријава се шаље поштом или предаје лично на писарници РФЗО, која се налази на адреси Јована Мариновића број 2, Београд, наводи се на сајту ове институције.

Ова пријава треба да садржи попуњен Захтев за упућивање на лечење у иностранство, који је доступан на сајту РФЗО под називом Образац 1 упућивање, комплетну медицинску документацију о лечењу у Србији, као и мишљење лекарског конзилијума.

Када РФЗО да позитиван одговор, преостаје још један корак - потврда здравствене установе да ће примити пацијента, односно да ће урадити дијагностику ретке генетске болести са датумом почетка лечења.

На крају процеса, РФЗО доноси одлуку о додељивању државне помоћи у складу са Законом о општем управном поступку.

У Правилнику се не наводи у ком року ће РФЗО донети одлуку, а одговор до објављивања текста није стигао ни из ове институције.

Од уласка у процедуру до добијања државне помоћи може да прође „од недељу дана до неколико месеци&qуот;, каже Радуловић.

„Иако је на папиру све јасно и прецизно, у реалности стално фали један папир, па људи одустају да не губе време&qуот;, додаје.

За одлазак у иностранство о трошку државе пацијентима и пратиоцима је потребан новац за храну и смештај - РФЗО даје 60 одсто суме за ове трошкове пре одласка на лечење, а преосталих 40 одсто по повратку у Србију, стоји у Правилнику.

Шта ако РФЗО одбије захтев?

Пацијенти чије захтеве РФЗО одбије, могу се пријавити за средства из Буџетског фонда Министарства здравља за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у Србији.

Пријава се подноси на писарници Министарства здравља на адреси Немањина 22-26, поштом или лично, са назнаком „за Буџетски фонд&qуот;, наводи се у упутству на сајту овог Фонда.

Уз захтев је потребно је приложити одбијеницу РФЗО, комплетну медицинску документацију о лечењу у Србији и предлог три лекара одговарајуће специјалности здравствене установе у којој се пацијент лечи.

• Зашто је важно здравствено осигурање
• Судар ковида и сезонског грипа: Све што треба да знате
• Сваки четврти човек са дијабетесом не добија неопходну помоћ

Лекарски предлог поред дијагнозе, треба да садржи и разлоге за лечење у иностранству, предлог установе у којој би се лечење наставило ван земље, као и профактура иностране здравствене установе са проценом трошкова и дужине лечења.

„Не постоји формулар за захтев, довољно је да га пацијенти својеручно напишу и приложе са осталом документацијом&qуот;, кажу из Фонда у телефонском разговору за ББЦ на српском.

Лекарско веће, које сазива министар здравља, предлаже министру у вези с тим да ли је оправдано одобрити средства, наводе из Министарства здравља.

„На основу тог предлога, министар доноси одлуку о додели средства&qуот;, додају.

Док на сајту РФЗО постоји списак здравствених установа, где се пацијенти могу лечити у иностранству, из Фонда кажу да покривају трошкове лечења у било којој иностраној здравственој установи коју предложи лекарско веће.

Део новца којим Фонд располаже издваја се из државног буџета, али средства такође могу да донирају грађани и компаније, и то на динарски и девизни рачун.

Инструкција за у плату налази се при дну насловне стране сајта Буџетског фонда.

Погледајте видео: Како изгледа мамографски преглед у Србији

Колика су годишња издвајања Србије за лечење у иностранству?

Буџетски фонд је у 2021. за лечење у иностранству утрошио 232,4 милиона динара, наводи се у Предлогу закона о завршном рачуну Републике Србије за 2021.

Овај износ чини мање од 40 одсто укупне суме од 596,9 милиона динара, која је првобитно била предвиђена за прошлу годину.

У Предлогу закона наводи се да је мање пацијената ишло на лечење због пандемије ковида.

Прошле године, у страним земљама се о трошку Фонда лечило 17 пацијената, а на дијагностичко испитивање послато је 76 узорака.

РФЗО је прошле године у ту сврху наменио 660 милиона динара, а до објављивања текста нису одговорили на питање ББЦ-ја о томе колико је пацијената и узорака током 2021. упућено у иностранство.

Ребалансом буџета за 2022, за лечење у иностранству предвиђена је сума од 402 милиона динара за Буџетски фонд Министарства здравља, а 760.000 динара за РФЗО.

У Предлогу Закона о буџету за 2023, планира се издвајање од 333 милиона динара за Буџетски фонд Министарства здравља.

За лечење у иностранству, РФЗО планира да утроши 760.000 динара, наводи се у Финансијском плану ове институције за 2023.

Живот са две дијагнозе карцинома

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.30.2022)