BBC vesti na srpskom

Svetsko prvenstvo u fudbalu: Deset igrača sa Balkana u dresu drugih reprezentacija

Od zemalja bivše Jugoslavije samo su se Srbija i Hrvatska plasirale na Mundijal, ali u Kataru ima još deset fudbalera rođenih ili poteklih na ovom prostoru.

BBC News 30.11.2022  |  Slobodan Maričić - BBC
Šaćiri
Reuters

Na završni turnir u Kataru od zemalja bivše Jugoslavije plasirale su se samo Srbija i Hrvatska, ali njihovi fudbaleri nisu jedini predstavnici Balkana na Mundijalu.

U Kataru ima još deset fudbalera koji su rođeni u nekadašnjoj Jugoslaviji ili su im porodični koreni sa tog prostora, ali sada brane boje drugih zemalja.

Prvo mesto dele Kanada i Švajcarska sa po četiri igrača, dok Kanada i Amerika imaju po jednog.

I najrazličitiji su razlozi zbog kojih su njihove porodice sreću potražile preko granice, ili okeana - neki su bežali od rata, neki samo uzeli pasoš moćnije zemlje, a neki su druga ili treća generacija imigranata iz Jugoslavije.

Ovo su njihove priče.

Milan Borjan - Kanada

Borjan je dugogodišnji kapiten Crvene zvezde i njegovo ime često se poslednjih dana provlači po medijima Srbije i Hrvatske.

Poslednji put razlog je meč koji je Kanada,čije dres nosi, igrala protiv Hrvatske, kada su mu navijači „vatrenih" skandirali uvredljive poruke.

Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) je zbog toga pokrenula disciplinski postupak protiv Fudbalskog saveza Hrvatske.

Borjan
Reuters

Borjan je srpskog porekla, rođen je 1987. u Kninu, gradu u Hrvatskoj koji je u to vreme imao značajnu srpsku većinu.

„Nisam rođen u Hrvatskoj. Rođen sam u Krajini, to je bilo srpsko mesto. Ja sebe opisujem kao nekoga ko je rodom iz Srbije, iz Dalmacije", izjavio je Borjan ranije.

Početkom rata u Hrvatskoj, koja je prethodno proglasila nezavisnost od Jugoslavije, na tom području formirana je prvo Srpska autonomna oblast Krajina, a potom i Republika Srpska Krajina (RSK), sa Kninom kao glavnim gradom, koja se protivila vlastima u Zagrebu.

Oko tog područja vođene su velike borbe, a RSK je nestala 1995. u operaciji Oluja, kada su Knin zauzele hrvatske snage, a Srbi sa tog područja proterani u Srbiju.

Borjanova porodica tada je napustila rodni grad, što je bila tema i skandiranja i nekoliko transparenata hrvatskih navijača u Kataru.

Na zastavi proizvođača traktora Džon Dir pisalo je „Knin '95", što je aluzija na beg Srba iz tog područja, mahom na traktorima, sa osnovnim stvarima.

Borjan se nekoliko godina kasnije sa porodicom preselio u Kanadu i izabrao je da predstavlja tu zemlju u fudbalu.

Tokom karijere je branio za niz klubova, a zanimljivo je da je u mlađim kategorijama kratko bio i u Boki juniors i u River Plejtu, velikim rivalima iz Buenos Ajresa u Argentini.

U seniorskoj konkurenciji kratko je branio u beogradskom Radu i turskom Sivasporu, potom u Radničkom iz Niša i bugarskom Ludogorecu.

Sreću je na kraju pronašao u Zvezdi, za koju je do sada skupio više od 150 nastupa.

Miloš Degenek - Australija

Degenek
Noushad Thekkayil/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Poput Borjana, i Degenek je rođen u Kninu 1994. i takođe je grad napustio godinu dana kasnije.

I on je tokom Mundijala u Kataru podsećao na to odakle je došao.

„Ovo nije politički post ili post o ratu", naveo je Degenek na Tviteru uz fotografije kolone srpskih izbeglica iz Krajine i njega u Kataru.

„Samo post da pokažem da je život nešto najlepše - od apsolutno ničega do pobede na Svetskom prvenstvu, predstavljajući zemlju koja mi je dala sve", dodao je.

Australija je tada u grupnoj fazi pobedila Tunis 1:0.

U mlađim kategorijama kratko je igrao i za Srbiju, ali se potom odlučio za zemlju u koju je stigao sa šest godina i gde je počeo da se bavi fudbalom.

U seniorskom fudbalu debitovao je u nemačkom Štutgartu, odakle prelazi u Minhen 1860.

Potom je dve godine proveo u Jokohami u Japanu, da bi 2018. stigao u Crvenu zvezdu.

Te godine sa Zvezdom je izborio Ligu šampiona, a bio je i deo čuvenog susreta sa engleskim Liverpulom u Beogradu, kada su crveno-beli slavili 2:0.

Posle kratkog izleta u Al Hilalu vratio se ponovo u Zvezdu, a ove godine je prešao u Ameriku, gde brani boje Kolumbus krua.

Igra na poziciji centralnog igrača odbrane.

Bio je deo sastava Australije i na Svetskom prvenstvu u Rusiji pre četiri godine, ali tada nije zabeležio nijedan meč.

Fran Karačić - Australija

Karačić
Noushad Thekkayil/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Karačić je 1996. rođen u Zagrebu, gde je odrastao, a fudbaler je italijanske Breše.

U mlađim kategorijama branio je boje Hrvatske, ali se ipak odlučio za Australiju, gde se njegov deda preselio tokom sedamdesetih.

Njegov otac je rođen u Sidneju, ali se on onda sa porodicom potom u Hrvatsku.

„Pasoš Australije imam od pete godine, roditelji su mi ga izvadili kako bih lakše, bez viza, putovao po svetu. Australijski pasoš mi je brže otvarao razna vrata od hrvatskog", izjavio je Karačić nedavno za zagrebački Jutarnji list.

Potom su ga, kako navodi, zapazili Australijanci i pozvali u nacionalni tim.

„Dobro sam odlučio kada sam prihvatio taj poziv", dodao je Karačić, navodeći u jednom intervju i da će mu nastup za Australiju u Kataru biti kao „ostvarenje snova".

Australijski list Sidnej morning herald u tekstu o Karačiću navodi da on slabo zna engleski i da pre poziva u reprezentaciju zapravo nikada nije bio u Australiji.

„Zamislite sebe u toj poziciji, neko vas zove da igrate na Svetskom prvenstvu", odgovorio je on.

„To je bila moja želja. A kada sam doneo odluku da igram za Australiju, bilo je gotovo, iako bih možda mogao da igram za Hrvatsku."

Veći deo karijere proveo je u zagrebačkoj Lokomotivi, neko vreme i u Dinamo Zagrebu, čiji je veliki navijač, ali za „modre" nije zabeležio nijedan meč.

Bio je blizu da sa Australijom ode i na prethodni Mundijal, ali je ispao sa konačnog spiska.

Igra na poziciji desnog beka.


Pročitajte i ove priče o Svetskom prvenstvu:


Daniel Vuković - Australija

Vuković
Reuters

Rođen je u Sidneju 1985. godine, gde je poznat kao Deni Vuković i na internetu se navodi da je srpskog porekla.

Međutim, nije poznato na koji je tačno način Vuković povezan sa Srbijom.

Najveći deo karijere je proveo u nizu australijskih klubova, najviše u Pertu i Central Koust Marinersima, ali je zenit karijere dostigao u belgijskom Gentu.

Za Australiju je debitovao tek sa 33 godine.

Bio je deo sastava Australije i u Rusiji i godinama je njihov rezervni golman.

Ajdin Hrustić - Australija

Hrustić
Reuters

Ajdin Hrustić je rođen u Melburnu 1996. i trenutno u Italiji igra za Veronu.

U karijeri je prethodno nastupao samo još za Groningen i Ajntraht iz Frankfurta, a igra na sredini terena, uglavnom ofanzivnog veznog i desetke.

Hrustićev otac je iz Bosne i Hercegovine, a majka iz Rumunije, tako da je mogao da brani boje i tih reprezentacija.

Mediji u BiH danas o njemu često pišu kao o njihovom „nesuđenom reprezentativcu", jer je Hrustć 2017. izjavljivao da mu je želja da igra za Bosnu.

Međutim, u istom tom intervjuu je rekao i da nikada nije dobio poziv u dres BiH.

„Sada su me zvali da nastupam za selekciju Australije ispod 23 godine, ali se nadam da će u Groningen uskoro stići i poziv iz Bosne i Hercegovine", naveo je Hrustić tada.

Fudbalski savez BiH ga je potom kontaktirao, ali je Hrustić tu ponudu odbio.

„Odlučio sam se za Australiju, sutra letim ako bog da", rekao je Hrustić iste godine.

„Mislim da me iz BiH nisu želeli kao iz Australije, nije pokazana ta volja, da me zaista žele", dodao je.

O toj odluci, kako je rekao, nije mnogo razmišljao, ali je odluka bila „veoma teška".

„Žao mi je što se nisam odlučio za BiH, moram gledati i na sebe, a Bosni i Hercegovini želim sve najbolje, nadam se da će me svi razumeti.

„Nikada neću zatvoriti vrata Bosni i nadam se da nikada neću morati da igram protiv BiH."

Granit Džaka - Švajcarska

Džaka
Reuters

Džaka je rođen 1992. u Bazelu i albanskog je porekla.

Njegova porodica je iz Podujeva na Kosovu, a u Švajcarsku su otišli 1989.

Ragip Džaka, njegov otac, učestvovao je u demonstracijama na Kosovu tokom osamdesetih, zbog čega je tri godine bio u zatvoru kao politički zatvorenik, izjavio je ranije Granit Džaka.

Protesti na Kosovu 1981, kojima su kosovski Albanci tražili formiranje republike u okviru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) trajali su tokom marta i početkom aprila.

Zaustavljeni su uvođenjem vanrednog stanja i policijskog časa, hapšenjem brojnih učesnika i izmenama u partijskom rukovodstvu Saveza komunista.

Zanimljivo je da njegov stariji brat Taulant igra za Albaniju, a on za Švajcarsku, zbog čega su na Evropskom prvenstvu 2016. morali da igraju jedan protiv drugog.

„Moja mama je imala majicu koja je bila pola za Švajcarsku, a pola za Albaniju", rekao je Džaka nešto kasnije.

„Prvo što su nam roditelji rekli je da zaboravimo na 90 minuta da smo braća, da radimo svoj posao i da ćemo posle 90 minuta ponovo biti zajedno."

Švajcarska je na tom meču pobedila 1:0.

Iako ima 30 godina, Džaka je u karijeri je branio boje samo tri kluba - Bazela, Borusije Mehengladbah i slavnog Arsenala, čiji je danas kapiten i gde ima više od 200 nastupa.

U Srbiji je postao poznat zbog dešavanja na meču sa Srbijom tokom Mundijala u Rusiji.

„Orlovi" su tada poveli golom Aleksandra Mitrovića, ali je Džaka izjednačio, a gol je proslavio pokazujući rukama albanskog orla, zbog čega se kasnije izvinio.

„Bilo bi glupo da ponovimo. To se nikada neće desiti", izjavio je Džaka te 2018.

Švajcarska je na kraju slavila 2:1 i prošla u nokaut fazu.

Kada su ga novinari pred meč sa Srbijom u Kataru podsetili na sve što se desilo u Rusiji, Džaka je odgovorio diplomatski, rekavši da „istorija nema veze sa utakmicom".

„Ja sam profesionalni fudbaler, volim da igram i protiv Kameruna i protiv Brazila i protiv Srbije s istim žarom", kaže Džaka.

„Oni su Srbija, mi smo Švajcarska, i jedni i drugi ćemo dati sve od sebe, pa neka bolji pobedi."

Na pitanje zbog čega igra baš za Švajcarsku, Džaka je ranije odgovorio da je to njegov dom, mesto gde je rođen i odrastao, ali da „nikada neće zaboraviti korene roditelja."

„Moja krv je albanska i to mi niko ne može oduzeti. Moje srce je 50:50 i imam dva doma, Švajcarsku i Kosovo, i tako će uvek ostati", naveo je Džaka.


Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Džerdan Šaćiri - Švajcarska

Šaćiri
Reuters

Drugi, pobedonosni gol na tom meču protiv Srbije na Mundijalu u Rusiji, postigao je Šaćiri, proslavljajući ga na isti način kao Džaka, zbog čega se i on izvinio.

Na jednoj kopački je tada imao zastavu Švajcarske, a na drugoj Kosova, gde je rođen 1991. u Gnjilanu.

„Moja porodica je napustila Kosovo pre izbijanja rata, kada sam imao četiri godine, kada su prešli u Švajcarsku sa mnom i moja dva brata. Nije bilo lako", izjavio je Šaćiri ranije.

Kako navodi, njegov otac u to vreme nije znao nemački i da bi preživeli prao je sudove u restoranu, a majka radila kao čistačica, gde joj je često i on pomagao.

„U početku smo mogli da letimo nazad (na Kosovo) da vidimo porodicu svake godine, ali kada je počeo rat postalo je nemoguće vratiti se i situacija je bila veoma teška.

„Kuća mog strica je spaljena do temelja i bilo je mnogo patnje."

Posle godina tenzija, na Kosovu je tokom 1998. i 1999. došlo do oružanog sukoba između Oslobodilačke vojske Kosova, srpske policije i vojske Savezne republike Jugoslavije (SRJ).

Tokom tog sukoba NATO je bombardovao Jugoslaviju, tvrdeći da time sprečava dalje etničko čišćenje Albanaca na prostoru Kosova.

Sukob je okončan Kumanovskim sporazumom 1999, kada su srpske snage napustile Kosovo.

Šaćiri je kasnije, poput Džake, fudbalsku karijeru počeo u Bazelu, da bi potom branio boje niza velikih klubova - Bajern Minhena, Intera, Liverpula i Liona.

Trenutno u Americi igra za Čikago Fajer.

Ardon Jašari - Švajcarska

Jašari
LAURENT GILLIERON/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Jašari (levo)

Jašari je mlada nada ove reprezentacije, a rođen je 2002. u švajcarskom gradiću Čamu.

Do sada je u karijeri nastupao samo za jedan klub, Lucern.

Albansko-makedonskog je porekla i igra na sredini terena.

Iz Fudbalskog saveza Kosova ranije su izjavili da su imali sastanak sa Jašarijem kako bi razgovarali o mogućnosti da obuče njihov dres, ali je Jašari je u septembru debitovao za seniorski tim Švajcarske.

„Da, razgovarali smo sa Ardonom Jašarijem. Nije bilo samo kontakata, već je bilo i sastanka,

„Prvi signali su bili prilično pozitivni, ali smo videli da je prihvatio poziv Švajcarske... Šta da radimo", izjavio je Muharem Sahiti iz FS Kosova.

Jašari je u to vreme rekao da je Švajcarska bila njegov prvi izbor i da je sanjao da igra sa Džakom i Šaćirijem.

„Za mene je ovo pitanje blisko mom srcu. Za mene i moju porodicu, ostvarenje sna je da sam sa švajcarskim timom", rekao je Jašari.

Haris Seferović - Švajcarska

Seferović
Rolex dela Pena/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Seferović je rođen 1992. u mestu Surze, nedaleko od Lucerna.

Njegova porodica je iz Sanskog Mosta u Bosni i Hercegovini, odakle su se njegovi roditelji, Hamza i Šefika, preselili su se u Švajcarsku tokom osamdesetih.

Prošao je sve omladinske selekcije Švajcarske, a pre nego što je postao deo seniorskog tima mnogo se pričalo o šansama da zaigra za BiH.

„Sigurno je da nisam ja kriv što nisam zaigrao za Bosnu - nisam dobio poziv", izjavio je Seferović 2016, uoči prijateljskog meča Švajcarske i BiH.

Ipak, izjavio je da će to biti specijalna utakmica za njega, jer su mu roditelji iz Bosne i da je on „često dole".

Karijeru je počeo u švajcarskom Grashopersu, igrao za Fiorentinu, Real Sosijedad i Ajntraht iz Frankfurta, a najduže se zadržao u redovima slavne Benfike.

Za Švajcarsku je debitovao 2013. godine i ovo mu je čak treći Mundijal.

Pred meč protiv Srbije u Rusiji izjavio je da ga „ne zanimaju igre van terena".

„Nisam rođen u Bosni i Hercegovini i nikada nisam tamo živeo. Šta je bilo, bilo je.

„U Benfiki imam nekoliko saigrača iz Srbije i u dobrim sam odnosima sa njima, družimo se zajedno, pričamo, izlazimo", naveo je Seferović.

Na Svetskom prvenstvu, dodao je, svi žele bodove i utakmica „Srbije i Švajcarske je sasvim normalna".

„Što se mene tiče, protivnik može biti i Crna Gora i Kosovo - igram fudbal, želim da postignem gol i pobedim, političke priče me ne zanimaju."

Kristijan Pulišić - Amerika

Pulišić
Neil Hall/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Rođen je 1998. u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji i još u omladinskim kategorijama stigao je u Borusiju iz Dortmunda, odakle prelazi u londonski Čelsi, za koji igra i danas.

Pulišićev deda je sa hrvatskog ostrva Olib, nedaleko od Zadra, a otac Mark, takođe rođen u Americi, isto se bavio fudbalom.

Večernji piše da je Pulišićevo srednje ime Mate, upravo po dedi.

Po dolasku u Evropu, Kristijan Pulišić je uzeo hrvatski pasoš, kako bi izbegao obavezu traženja radne vize koja je obavezna ukoliko niste deo Evropske unije.

Međutim, šanse da zaigra za „modre" nisu bile velike.

„Otpočetka je bilo jasno da su nam izgledi minorni, dečko je prošao sve selekcije SAD i uvek je isticao kako se oseća kao Amerikanac, iako su njegov otac i deda navijali za Hrvatsku", izjavio je pre nekoliko godina Romeo Jozak, tehnički direktor hrvatske selekcije.

„Pripadnik je treće generacije Hrvata u dijaspori i možemo mu samo poželeti da ostvari veliku fudbalsku karijeru."

Pulišić je danas najveća zvezda američkog tima.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.30.2022)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Društvo, najnovije vesti »