Може ли књижевност бити замјена за рај?
ВДР 01.12.2022
Амир Камбер „Сваки удар, политички или срчани, долази неочекивано, без најаве, без објашњења, и заувијек мијења онога коме се догодио. Када удар пак преживи писац попут Семездина Мехмединовића, неизбјежно је да се та биографска чињеница преточи у јединствену, непоновљиву прозу.“ Тако о књизи „Ме’мед, црвена бандана и пахуљица“ пише њен први накладник Фрактура који је објавио три њена издања, а ново је приредио сарајевски Буибоок.
Семездин Мехмединовић говори полако, смирено и мудро. Из његових ријечи извире искуство – не туђе него властито. Пише, каже, зато, да би остварио дијалог макар и с малим кругом читатеља, који га разумију, и у нади да ће им пренијети своје искуство и кроз њега проширити спознаје. „Пишем из увјерења да постоји одређени број искустава која се скупе или се дешавају тренутно у мом животу, а које бих могао подијелити с неким саговорником да произведе неку врсту
