Бушатлија: Право коришћења земљишта се не може бесплатно конвертовати у право својине

Консултант за инвестиције Махмуд Бушатлија изјавио је данас да се право коришћења грађевинског земљишта у Србији не може претворити у право својине, а да се не плати његов откуп.

Он је за Бету рекао да је грађевинско земљиште у власништву државе и сматра се територијалним капиталом.

"Држава не сме да смањује или отуђује свој капитал, поклањањем било ког, па и територијалног капитала", рекао је Бушатлија, коментаришући иницијативу Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) да држава дозволи бесплатну конверзију права коришћења земљишта које је стечено куповином фирми у приватизацији и стечају у право својине без надокнаде, како би се "откочила градња на том заробљеном земљишту".

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Горан Весић најавио је недавно могућност укидања конверзије права коришћење у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, а и премијерка Ана Брнабић је најавила такву могућност.

Уставни суд је 2013. године оценио да се право коришћења грађевинског земљишта, стеченог у приватизацији, стечају или извршном поступку може конвертовати у право својине плаћањем тржишне цене земљишта. "Куповином предузећа у процесу приватизације власници су стекли својину само над капиталом и имовином, али не и над земљиштем", навео је Уставни суд.

Бушатлија је рекао да треба имати на уму, када се о томе размишља, да је Кина њен изванредно брзи развој економије базирала на управљању територијалним капиталом, углавном опремањем и издавањем грађевинског земљишта у закуп.

"Ко има право да поклони државно земљиште. Не знам на шта се ослањају ти који заговарају могућност бесплатне конверзије која би умањила државни капитал. Они би требало да нам кажу да ли таква могућност постоји по европским и англосаксонским правима, или постоји ли могућност да се отуђи државно власништво, на пример у некој америчкој држави", рекао је Бушатлија.

Додао је да "ти који то заговарају, намећу та правила земљама у транзицији, не водећи рачуна о јавном интересу и заштити државног територијалног капитала".

Право коришћења земљишта је, према његовим речима, наслеђено из времена социјализма.

"Када је почела транзиција у првом закону о изградњи било је предвиђено да се са права коришћења грађевинског земљишта пређе на право закупа", рекао је Бушатлија.

Ако је, како је рекао, држава уређена, бесплатне конверзије не би смело да буде, па не би могао да ради ко шта хоће на штету јавног интереса.

Грађевинарство и земљиште се, по оцени Бушатлије, не може регулисати једним законом, као што се до сада радило, Законом о планирању и изградњи.

"У Србији се и приватизација проводила на штету јавног интереса, смањујући државни капитал. То нас је коштало озбиљне деиндустријализације, захваљујући чињеници да је индустријски комплекс приватизован продајом по далеко нижој цени од тржишне вредности и на тај начин је омогућено да се индустрија уништи и омогући претварање тог земљишта у грађевинско земљиште", рекао је Бушатлија.

Истакао је да је "коришћење тако насталог грађевинског земљишта довело до изградње комерцијалних и стамбених објеката, чијим се издавањем ствара рентни капитал, а та врста капитала не ствара нова радна места и не подиже запосленост, али дислоцира државни капитал у приватне џепове".

Додао је да приватизацију, а ни конверзију права коришћења у право својине није требало започињати без дугорочне стратегије развоја домаће економије, а свакако не пре ревитализације наслеђене индустрије.

Недостатак планирања је Србију, према његовим речима, довео и до преурањене либерализације увоза, која је готово уништила производњу разменљивих добара, која нису могла бити конкурентна увезеним робама.

"Због тога држава мора да има озбиљан приступ дугорочном планирању", рекао је Бушатлија.

(Бета, 05.12.2022)