Ђедовић: Кључни принцип за Владу Србије енергетска сигурност и заштита животне средине

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић рекла је данас да је за Владу Србије када доноси одлуке које се тичу енергетике и рударства, кључни принцип заштита животне средине и енергетска сигурност по најмање могућој цени.

Она је на конференцији о заштити животне средине и енергетици "Лоок уп" на Копаонику рекла да се у изградњу система за одсумпоравање у највећим термоелектранама улаже стотине милиона евра.

"Постројење за одсумпоравање димних гасова у термоелектрани "Костолац Б" је завршено и ради пуним капацитетом. То је први систем за одсумпоравање у Србији који је у функцији, а за изградњу је уложено 96 милиона евра", рекла је Ђедовић.

Додала је да је емисија сумпор-диоксида у тој термоелектрани када се упореди 2021. са претходним годинама, мања 20 одсто.

Она је рекла да постојећа енергетска постројења не могу да се затворе преко ноћи јер производе базну енергију и да мора да постоји транзициони план за прелазак на обновљиве изворе (ОИЕ), а да се до тада она учине еколошки прихватљивијим.

Истакла је да је у току реализација пројекта за одсумпоравање у ТЕ "Никола Тесла" у Обреновцу, вредног више од 400 милиона евра.

После завршетка изградње система за одсумпоравање наредне године у блоку "А" те термоелектране емисија сумпор- диоксида биће, према њеним речима, мања десет пута. 

Када се заврши систем за одсумпоравање у блоку "Б" те термоелектране 2024. године, емисија сумпор-диоксида ће, како је рекла, бити мања 15 пута.

"Радимо на томе да повећамо капацитете ОИЕ на одржив начин. Не можемо огроман број захтева за изградњу ОИЕ да одмах прихватимо док не ојачамо мрежу, што тражи улагања, време и адаптацију регулативе коју ћемо завршити у првом кварталу следеће године", рекла је Ђедовић.

Додала је да мрежа тренутно може да прими 400 мегавата из ОИЕ, поред 560 колико постој, али да је циљ да се на средњи рок за неколико година, пре 2030. године капацитет повећа осам пута.

Спој енергетике и екологије види се, према њеним речима и по улагању у енергетску ефикасност. То, како је рекла, значи да мора да се мења понашање према потрошњи електричне енергије и да и појединци и индустрија морају бити рационалнији.

"У октобру смо у зградама државне управе уштедели близу 25 одсто електричне енергије у односу на исти месец претходне године", рекла је Ђедовић.

Спровођење мера енергетске ефикасности подразумева, према њеним речима, инвестиције које се добрим делом могу спровести на локалном нивоу јер се на тај начин доприноси отварању нових радних места. На милион евра инвестиција у енергетску ефикасност зграда може се, како је рекла, отворити седам радних места.

Ђедовић је истакла да постоји пуно простора за унапређење енергетске ефикасности је Србија потроши око четири пута више енергије него ЕУ да би се произвела иста јединица друштвеног производа.

У Србији, према њеним речима, домаћинства потроше 38 одсто енергије, а у ЕУ око 25 одсто, а просечна потрошња топлотне енергије у Србији по квадратном метру је 2,5 пута већа од просека земаља ЕУ.

Министарство, како је рекла, тренутно реализује и припрема пројекте вредности 920 милиона евра, а процењује се да ће реализацијом тих пројеката бити остварена уштеда од 950 гигавата годишње док ће смањење емисије гасова годишње бити 580.000 тона што је једнако годишњој емисији 320.000 моторних возила.

Ђедовић је рекла да се у сарадњи са централном банком Савета Европе, која је само један од партнера, спроводи  реализација пројекта енергетске ефикасности у зградама централне власти. Пројекат обухвата 56 зграда од чека 28 одржава Управа за заједничке послове Владе Србије.

Потребно је, како је рекла, 50 милиона евра да би се санирале те зграде, а као пример навела је зграду бившег Савезног извршног већа, и зграду ВМА чије енергетске ефикасности могу значајно да се унапреде. Навела је да се на унапређењу енергетске ефикасности ради и у Параћину, Врбасу, Крушевцу Ужицу.., а да су локалне самоуправе кључ за спровођење тих пројеката.

"Држава ради на томе да локалним самоуправама обезбеди довољно субвенција, али би требало да и оне у својим буџетима направе програме. Обезбедили смо претходних година субвенције за 20.000 домаћинстава од 2,6 милијарди динара, а започиње се пројекат од 70 милиона евра који ће допринети да се унапреди енергетска ефикасност 100.000 домаћунстава", рекла је Ђедовић.

Пред Србијом је, како је истакла, значајна промена енергетског сектора, реформе ће бити у правцу више енергије из ОИЕ регулативе, унапређења постојећих капацитета јавних предузећа. 

Буџет за 2023, према њеним речима, за енергетски сектор планира шест милијарди за нове пројекте.

"Да би Србија могла да заврши енергетску транзицију ка потпуној неутралности угљен-диоксида до 2050. како се обавезала потребна су улагања од 32 милијарде евра за наредних 25 година од чега 10 у преносну мрежу", рекла је Ђедовић.

(Бета, 08.12.2022)