Istorija obaveštajnog rada u Srbiji (4): Borba protiv hajdučije
Vesti online 08.12.2022 | Aleksandar Stojanović - Vesti
Obaveštajni rad je tokom istorije menjao svoje pojavne oblike, prilagođavajući se političkim, ekonomskim, ali i drugim okolnostima koje su pratile razvoj države. U slučaju Srbije, on je prošao dug put od improvizovanih aktivnosti prvobitnih špijuna koji su podatke prikupljali za potrebe članova dinastije Nemanjića u srednjem veku, do današnjeg bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije, koji prepoznaje postojanje jedne civilne (Bezbednosno-informativna agencija) i dve vojne obaveštajno-bezbednosne službe
Kako su diplomatski napori srpskih vlasti bile sve uspešnije, sloboda da vlastito uređuje svoju državu, za Srbiju je bila sve veća, da bi, i zvanično, Srbija postala nezavisna na Berlinskom kongresu 1878. godine. Otprilike u to doba, došlo je do značajnih promena u ustrojstvu srpskog državnog aparata, kao i do reorganizacije organa bezbednosti. Vojna obaveštajna i kontraobaveštajna delatnost u Srbiji, do 1876. godine, bila je organizovana unutar Opšteg vojnog
