Косово и Србија: Уклоњене скоро све барикаде на северу Косова, Вучић поручује да ће се борити и за друге ухапшене Србе

Тачно три недеље од када су их поставили у знак протеста због хапшења сународника, Срби са севера Косова склонили су барикаде са најважнијих магистралних путева, што је плод договора са властима у Београду.

И даље су, међутим, затворена два административна прелаза између Србије и Косова - Јариње и Брњак, а на мосту код Косовске Митровице и даље стоје два запаљена камиона, пренео је портал Коссев.

Односи Београда и Приштине годинама су затегнути, дијалог уз посредовање Европске уније не даје резултате, а често је стање на Косову, где живи већинско албанско становништво на ивици је сукоба.

Срби, који су већинско становништво на северу Косова, у више наврата протеклих година су блокирали путеве из различитих разлога, незадовољни потезима власти у Приштини која тежи потпуном међународном признању, чему се Београд противи.

Последња блокада изазвана је хапшењем тројице Срба, доскорашњих припадника Косовске полиције, пре свих Дејана Пантића, и сви су оптужени за напад на полицију и наводне „терористичке акте&qуот;.

После одлуке косовских правосудних власти да Пантић буде пребачен у кућни притвор, председник Србије Александар Вучић више сати је разговарао са представницима Срба са Косова и потом је саопштио да је договорено да барикаде буду уклоњене.

„Али неповерење остаје&qуот;, поручио је Вучић, преноси Радио-телевизија Србије.

Косовски премијер Аљбин Курти рекао је да су они који су поставили барикаде, сами су их и уклонили.

„У недељу смо рекли да је питање дана када ће барикаде бити уклоњене. Још боље да се ово уради без интервенције наше полиције&qуот;, рекао је Курти на новогодишњем пријему за новинаре.

• Да ли је могућ повратак српских безбедносних снага на Косово
• Срби се повукли из свих институција на Косову, Вучић каже да су се десиле „тектонске промене&qуот;
• Шта излазак из институција мења у животима косовских Срба
• Чије су Газиводе

Дејан Пантић је један од бивших припадника Косовске полиције српске националности, који је ухапшен 10. децембра под оптужбом за напад на полицију

Петар Петковић, шеф Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, рекао је да су добили „никада до сада јаче гаранције од САД и ЕУ&qуот; да неће бити хапшења људи са барикада.

Косовски премијер Аљбин Курти изјавио је да га веома занима како је донета одлука да се казнена мера Пантићу преиначи са притвора на кућни притвор.

Он је на конференцији за медије изразио чуђење како „човек оптужен за тероризам може да буде пуштен у кућни притвор&qуот;.

Пре Пантића, ухапшен је Миљан Аџић, а потом и Слађан Трајковић.

Они су међу 600 бивших припадника Косовске полиције српске националности који су службу напустили почетком новембра.

Шта ће бити са Аџићем и Трајковић за сада није познато.

Вучић је у петак рекао да ће се и даље борити за Миљана Аџића и Слађана Трајковића.

„Наш посао је да сада бринемо о Аџићу и Трајковићу и да се боримо за њих&qуот;, рекао је Вучић.

Пребацивању Пантића у кућни притвор претходили су дани оштрих расправа, порука и потеза Београда и Приштине.

Власти у Приштини су поручивале да ће њихове снаге уклонити барикаде ако то не буду желеле да учине међународне снаге предвођене НАТО-ом (КФОР).

Београд је одговорио подизањем борбене готовости Војске Србије на највиши степен, а полиција је стављена под команду Генералштаба армије.

Дан пошто је саопштено да је договорено уклањање барикада, Вучић, који је и врховни командант оружаних снага, укинуо је стање повишене борбене готовости у Војсци Србије, речено је Тањугу у кабинету председника, пренео је РТС.

Стање повишене борбене готовости било је проглашено 26. децембра због ситуације на северу Косова, а полиција је била стављена под команду Генералштаба Војске Србије.

У току поподнева у четвртак уклоњене су барикаде на регионалним путевима на северу Косова.

Како је јавила телевизија Прва, „барикада више нема на путу од Косовске Митровице према Јарињу&qуот;, и даље према Рашкој, а очекује се да ће ускоро бити отворени прелази Јариње и Брњак.

Нешто после 10 сати у четвртак је уклоњена прва барикада на прелазу Мердаре, а затим су у Зубином Потоку уклоњене још две барикаде на путевима, да би после 15 сати почело уклањање барикада на путевима и у другим местима.

Осим полицајаца, и сви Срби запослени у јавној администрацији на Косову напустили су службу почетком новембра, незадовољни одлукама власти у Приштини, пре свега због става да Заједница српских општина никада неће бити формирана, иако је она предвиђена раније потписаним Бриселским споразумом.

Више о изласку Срба из косовских институција прочитајте овде, а шта је Заједница српских општина можете да пронађете овде.

Позивајући се на одредбе кључног документа Уједињених нација - Резолуцију 1244 - власти у Србији су поднеле званичан захтев КФОР-у да дозволи повратак до хиљаду припадника српских снага на север Косова, због, како наводе, заштите већинског српског становништва.

О захтеву је говорио председник Србије Александар Вучић о чему више можете да прочитате овде.

КФОР још није одговорио на захтев.

Шта је рекао Вучић, а шта представници Срба са севера?

После вишесатног разговора са представницима Срба, Вучић је рекао да ће они почети да уклањају барикаде, иако немају поверења у владу у Приштини.

„Ми никакву веру у Куртија немамо и ако се наставе хапшења затворићемо север Косова заувек и барикаде за Приштину никада неће бити уклоњене&qуот;, прочитао је Вучић делове саопштења представника Срба са севера Косова.

Вучић је рекао да хапшење Срба са барикада Београд неће дозволити.

„Ако крену, па ухвате једног од нас или двојицу као зечеве, нема више зечева, пошто зечеви постају вукови. То је крај сваке приче, више нема ниједног споразума, ни разговора о томе, ни гаранција&qуот;, поручио је председник Србије.

Вучић је рекао и да је од њега затражена потврда да никада неће признати независност Косова, додавши да му је то најлакши услов, јер се заклео на Устав и Мирослављево јеванђеље да то неће урадити.

Уклањање барикада нема везе са повратком у институције и да су оне условљене Бриселским споразумом, који подразумева и стварање Заједнице српских општина, што Албанци нису испунили.

Славко Симић, доскорашњи посланик у покрајинском парламенту, рекао је да се Срби суочавају са проблемима, не само са садашњим премијером Аљбином Куртијем, већ са свим политичким представницима Косова од 2014.

„Ми смо сатерани у ћошак и неко хоће да нас гази и сатера у јаму. То нећемо дозволити.&qуот;

Шта је рекао Курти?

Аљбин Курти, косовски премијер, зачуђен је одлуком о пребацивању Пантића у кућни притвор.

„Пошто је штрајковао глађу и имао проблема са срцем, могао је да буде одведен у болницу, што је и разумљиво. Али да ли је то разумно? О томе одлучује правосуђе.

„Када сте осумњичени за тероризам и послати у кућни притвор, занима ме да сазнам ко је тужилац који је поднео овакав захтев и суд који је донео ову одлуку&qуот;, рекао је Курти на конференцији за новинаре у Приштини.

Судски савет Косова (ССК) изразио је данас због ове Куртијеве изјаве.

ССК у саопштењу је навео да судије јесу и треба да буду независне у вршењу своје уставне и законске дужности, док су склоности ка мешању неприхватљиве и да их најоштрије осуђује.

„Јавно обавештавамо премијера Куртија да се на основу Устава и закона надлежно службено лице које је донело ову одлуку зове судија Републике Косово, одлуке које се морају поштовати без коментара, без изузетка, па и влада&qуот;, наводи се у саопштењу.

Београд је последњих дана појачао оружано присуство у близини Косова.

НАТО, који на Косову има око 3.700 трупа у саставу мировне мисије, позвао је све стране да избегавају провокације.

Европска унија, која има мисију да успостави владавину права на Косову, упозорила је да неће толерисати нападе на полицију ЕУ или кривична дела.

Српска премијерка Ана Брнабић је прошле недеље изјавила да смо „заиста на ивици оружаних сукоба&qуот; и окривила Приштину за једностране потезе.

На слободи и Србин ухапшен на Видовдан

У среду, 28. децембра, РТС је јавио да је Никола Недељковић, који је ухапшен пре пет месеци на Видовдан, 28. јуна на Газиместану, који је био у судском притвору у Косовској Митровици, пуштен на слободу.

Недељковић је на путу за Београд, незванично сазнаје РТС.

Три полицајца, у својству сведока оптужила су Недељковића да је током обележавања Видовдана на Газиместану узвикивао „Убиј Шиптара&qуот;, што је погрдни назив за Албанца.

Недељковић је ухапшен у тренутку када је напуштао спомен-комплекс.

Од момента хапшења налазио се у судском притвору у северном делу Косовске Митровице.

Николи Недељковићу, у Приштини је изречена првостепена казна затвора од осам месеци, због изазивања етничке мржње и нетрпељивости.

Апелациони суд у Приштини одлучио је почетком децембра да Недељковићу за два месеца умањи казну затвора.

Зашто су Срби блокирали путеве?

Нове напетости на Косову плод су вишемесечних и вишегодишњих неслагања Београда и Приштине.

Косово, које има претежно етничку албанску већину, отцепило се од Србије после сукоба и НАТО бомбардовања Србије 1999. године, а 2008. је прогласило независност.

Србија одбија да призна независност Косова.

У претходних годину дана било је више инцидената и блокада прелаза између Србије и Косова због регистарских таблица, да би се Београд и Приштина коначно о томе договорили крајем новембра.

Више о томе прочитајте овде.

Срби са севера Косова, где су већинско становништво, већ 19 дана држе под блокадом неколико магистралних праваца, а у ноћи између 26. и 27. децембра постављене су две нове - једна на мосту који раздваја Косовску Митровицу на северни (српски) и јужни (албански) део, као и на новом мосту који из северног дела Митровице води на магистрали пут Митровица-Рашка.

Нови протести Срба почели су после вести о хапшењу Дејана Пантића.

Барикаде су постављене на неколико важних магистралних саобраћајница.

На једном од тих места, у селу Рударе, у четвртак, 22. децембра одржан је велики протест Срба.

Док Београд тврди да власти у Приштини спроводе одмазду над Србима који не желе да се повинују њиховим одлукама, косовски званичници то негирају.

Косово је крајем прошле недеље распоредило полицију у областима са већинским српским становништвом, што је додатно појачало напетости.

Вучић је рекао да се слањем Косовске полиције на север крше претходни мировни споразуми.

Косовски премијер Аљбин Курти рекао је да је КФОР затражио додатно време како би се барикаде уклониле, али и каже да је рок „питање дана&qуот;, те да ће косовске власти саме да их уклоне уколико мисија НАТО-а то не учини.

„Ово су барикаде људи у тамним униформама, људи који су ћелави, са брадама, имитирају Дражу Михаиловића (генерал Војске Краљевине Југославије из Другог светског рата), Вагнер бригаде (руска плаћеничка група).

„Имају пушке и постављају барикаде не да не би прошла возила, него да се брани тај униформисани и наоружани човек који би пуцао на возила која би им се приближила. Значи, ово су ратоборне барикаде&qуот;, оценио је Курти у интервјуу за Истрага.ба који је вођен у суботу.

Председник Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић наредио је да војска и све јединице МУП-а буду у највишем степену борбене готовости, а одлука је уследила после састанка са војним врхом у понедељак.

Шта значи подизање борбене готовости можете да прочитате овде.

Вучић је у уторак увече, заједно са начелником Генералштаба Војске Србије Миланом Мојсиловићем, обишао јединице армије стациониране између Краљева и Рашке, у близини Косова.

Шта каже КФОР о захтеву Београда?

КФОР је саопштио да „тренутно анализира недавни захтев Србије&qуот; за повратак до 1.000 припадника њених снага на Косово и Метохију и да ће та мисија НАТО у покрајини наставити да пружа сигурно и безбедно окружење и слободу кретања.

О захтеву Београда о повратку одређеног броја снага на север Косова, отворено се изјаснила Америка.

Одлучно смо против тога јер би водило у даљу милитаризацију, рекао је раније Габријел Ескобар, изасланик САД за Балкан.

---

Шта је Резолуција 1244?

Резолуција 1244 усвојена је дан после потписивања Војно-техничког споразума из Куманова који је означио крај НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године.

Између осталог, потврдила је „приврженост свих држава чланица (Уједињених нација) суверенитету и територијалном интегритету Савезне Републике Југославије&qуот; - државе која више не постоји, али је наложила повлачење југословенске војске и полиције са Косова и Метохије - стављајући ову територију под међународну управу.

У Анексу 2, став 6, пише да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског особља бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:

• везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством,
• обележавање/чишћење минских поља,
• одржавање присуства на местима српске културне баштине,
• одржавање присуства на главним граничним прелазима.

У одељку „Други тражени елементи&qуот; пише да ће повратак српског особља бити ограничен на мали договорени број (стотине, не хиљаде).

---

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.30.2022)