Kao ljubičasti oblak s rukavima

Od sunca ga je podilazila jeza. Ustajao je tek kad bi u kući zavladala potpuna tišina. Potom bi došao do vrata, polako ih otvorio i izašao u prostrano predsoblje. Prostorija je u kasnu jesen uvek mirisala na hrizanteme. Ona ih je tu krila od mraza, pa bi se glave cvetova gurale u ćošku sve do duboko u zimu. S druge strane hodnika nalazio se crvotočni ormar. Ponekad se, kad je sasvim tiho, iz njega čulo tiho struganje. To su plave bube, govorila mu je majka, ako