Европска унија и Западни Балкан: Босна и Херцеговина добила статус кандидата, шта то значи за грађане, шта за Сарајево, а шта за Брисел

Шест година пошто је Босна и Херцеговина (БиХ) предала захтев за чланство, европски комесар за проширење Оливер Вархељи потврдио је да је Европска комисија препоручила да им се додели статус кандидата.

Уз поруку да Европа испуњава обећања, Вархељи је саопштио да је отварање врата за БиХ прекретница у политици проширења ЕУ.

„Пут у ЕУ је отворен.

„Имамо велике наде и очекивања да ће 14 кључних приоритета бити испуњено на добробит грађана&qуот;, истакао је Вархељи.

хттпс://твиттер.цом/ОливерВархелии/статус/1602645751418552320

Од политичара у Сарајеву очекује се да испуне, не тако кратак списак, од 14 приоритета и реформи које се односе на демократију и владавину права и о њима нема преговора.

„БиХ их мора испунити све пре него што буде у могућности отворити преговоре&qуот;, истакао је претходно европски комесар за проширење, преноси Ослобођење.

• Дуг пут од Споразума до ЕУ: Где је застој на Балкану и зашто опада подршка учлањењу Србије
• Украјина и Молдавија добиле статус кандидата за чланство у ЕУ, лидери Западног Балкана очекивали више
• Кристијан Шмит за ББЦ на српском: „Желим да радим на томе да будем последњи Високи представник у БиХ&qуот;

Шта вест значи за грађане?

За грађане БиХ кандидатски статус порука да ЕУ није у потпуности заборавила на њих, каже политички аналитичар Ади Ћеримагић.

„Међутим, ова одлука неће створити еуфорију или велика очекивања.

„Грађани виде да ни Црна Гора и Србија, које преговарају већ 10 односно осам година, нису близу чланства у ЕУ&qуот;, каже аналитичар Иницијативе за европску стабилност.

„Штавише, данас се чини даље него пре 10 година. И ту је кривица и ЕУ&qуот;, напомиње он за ББЦ на српском.

Шта значи за власти у Сарајеву?

Министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић истакла је да је ово историјски корак њене земље ка ЕУ.

„Свима сам говорила да је за нас тај пут много више од самог испуњавања услова, реформи, политичких и техничких критеријума.

„Европски пут је нешто што све уједињује све грађане БиХ у нади за боље сутра, написала је Турковић на Фејсбуку.

Када је најављено да ће БиХ добити овај статус, председник Републике Српске Милорад Додик захвалио се на Твитеру Вархељију на ангажовању, али и изразио „и сумњу да оваква БиХ с међународном управом и ОХР може остварити било какав напредак&qуот;.

ОХР је Канцеларија високог представника међународне заједнице који у име Уједињених нација надгледа и координира спровођење Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан рат у Босни и Херцеговини.

• Шта све Милорад Додик не може због санкција
• Србин, Хрват, Бошњак: Треба ли лична карта да одаје националност у Босни

За власти у Сарајеву одлука о статусу кандидата је на неки начин исправка дугогодишње погрешно вођене ЕУ политике, каже Ади Ћеримагић.

ЕУ прво БиХ није допустила годинама да преда захтев за чланство, подсећа он.

„Када коначно јесу, Комисија је одлучила 2019. да охлади и оно мало наде кроз мишљење које није укључило референцу на кандидатски статус.

„У исто време, ова одлука је позив да нове власти схвате озбиљно пут до отварања преговора о чланству, и као и Скеверна Македонија или Албанија, ураде и више од онога што је потребно&qуот;, каже аналитичар.

Босна и Херцеговина је Споразум о стабилизацији и придруживању потписала 2008, али је на њеном путу евроинтеграција било доста препрека.

Захтев за чланство први пут је предала 2016, а убрзо је добила сет од неколико хиљада питања на која треба дати одговор - што се није догодило.

Европски званичници говорили су да је БиХ најдаље на Западном Балкану, када је реч о европским интеграцијама.

Крвави рат на подручју БиХ, током распада Југославије, окончан је 1995. године Дејтонским споразумом.

Земља је тада подељена на два ентитета - Федерацију БиХ и Републику Српску, а због компликованог политичког система и извршне власти и на кантоналним нивоима често се налази у политичкој пат позицији.

Прочитајте и ове приче о 30 година рата у Босни и Херцеговини:

• Кад је заиста почео рат у Босни и Херцеговини
• Концерти за мир у Сарајеву, Крагујевцу и Београду који нису зауставили рат у Југославији
• Празник и(ли) камен спотицања: 30 година референдума о независности Босне и Херцеговине
• Како су избеглице из Босне и Херцеговине пронашле уточиште у далеком Пакистану
• Како је разум победио оружје у босанском селу Баљвине: „Пусти рат, немамо воду у 21. веку“
• Има ли живота после рата: Како сукоб у Украјини ветеранима рата у Југославији враћа ужасе пред очи
• „Ја нисам била жена, већ фигура за мучење&qуот;: Судбине жена из Босне и Херцеговине које су промениле међународно право
• Невидљива деца рођена из силовања током рата у Босни
• Село у околини Зворника које су обновиле жене: „Била сам у клинчу, сва повијена, али више нисам, сад сам нека друга ја&qуот;
• „Мост на сухом&qуот;: Како је ОКЦ „Абрашевић&qуот; постао место сусрета младих у подељеном Мостару
• Како је настала босанска марка, једина марка која и данас живи
• Хотел у Сарајеву: Град у граду и уточиште на првој линији фронта
• Како је сниман једини играни филм у опкољеном Сарајеву
• „Не пуцај, не пуцај&qуот;: Речи које нису спречиле Добровољачку, крваву епизоду рата у Сарајеву
• „Било нас је пет у возилу - само сам ја преживео&qуот;: Тузланска колона, 30 година касније
• На тренинг под снајперима: Кад су Грбавицом уместо фудбалских лопти летели меци

Како је раније Ћеримагић изјавио, последње 23 године ЕУ кандидатски статус додељује земљама које у су у највећем броју биле врло далеко од стандарда и чланства и то је, по правилу, била политичка порука тој земљи или њеним политичарима.

„Тако је Турска, која је прва добила кандидатски статус, добила у тренутку када је на снази имала смртну казну, Хрватска је добила без да је испоручила све оптужене за ратне злочине, а Србија као политичку подршку тадашњем председнику Борису Тадићу у покушају да буде поновно изабран за председника Србије&qуот;, рекао је Ћеримагић за Буку.

Турска има статус кандидата, али и суштински стопиране преговоре.

Шта ово значи за Брисел?

За Брисел је ова одлука минимум што је могла урадити у промењеној геополитичкој ситуацији, каже Ћеримагић за ББЦ.

Тиме се, сматра, покушава исправити дугогодишња погрешна политика према БиХ.

„Међутим, да би Брисел повратио веродостојност и утицај у БиХ, њена политика у региону ће се морати ревитализирати.

„ЕУ мора одговорити који је то циљ коме оне земље које се реформишу иду и омогућити тим земљама да дођу до тог циља у разумном времену&qуот;, оцењује Ћеримагић.

Србија је последњу шансу за приступање Унији имала 2018, када је Европска унија донела стратегију проширења на Западном Балкану.

У њој је јасно био наведен циљ да Србија и Црна Гора до чланства дођу 2025.

Тај датум више пута је одлаган.

Пошто је 2012. постала земља кандидат, као датум уласка у ЕУ помињала се 2014, а затим и 2016.

Наредно велико обећање дао је 2014. председник Србије Александар Вучић, тада на функцији премијера, рекавши да ће Србија ући у Унију 2020.

Ипак, када је 2020. и стигла, Вучић је овај рок померио - за 2025.

„ЕУ дубоко жали због назадовања Србије у погледу санкција Русији&qуот;

Међутим, ту годину више нико не помиње ни у Београду, ни у Бриселу.

Одлуку о давању статуса кандидата Босни и Херцеговини, Савет министара ЕУ објавио је у ширим закључцима о Западном Балкану, и први пут о Молдавији, Украјини и Грузији које су од летос на европском путу.

У делу о Србији истакнуто је да поздрављају укупни напредак према ЕУ, са 22 отворена поглавља од 35 укупно и два поглавља досад затворена.

У контексту рата у Украјини, додаје се да, „ЕУ дубоко жали због назадовања Србије у усклађености са заједничком европском спољном политиком, посебно у односу на санкције против Русије и Белорусије, као и због спољнополитичких активности које су у супротности са заједничким приступом ЕУ&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.13.2022)