Ерсте група: Прогноза раста БДП-а у Србији следеће године 1,6 одсто

Раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији у следећу годину износиће 1,6 одсто, а 2024. године требало би да се поново приближи нивоу пре кризе како инфлација буде успоравала, проценили су аналитичари Ерсте групе.Како је данас у саопштењу навела Ерсте група, због успоравања раста на кључним извозним тржиштима и великих потреба за увозом због енергетске кризе, предвиђа се да ће се нето екстерни ефекти негативно одразити на раст током периода обухваћеног прогнозом, па је због тога недавно снижена процена раста БДП-а за 2022. годину за 1,2 процентна поена, на 2,3 одсто у односу на претходну годину.

Подаци за октобар показали су даље убрзавање инфлације. У поређењу с претходним месецом, цене су биле више за 1,9 одсто, што је резултирало растом од 15 одсто у односу на исти месец претходне године.

"Премда је ранија инфлација била углавном подстакнута растом цена хране и енергената, на базну инфлацију се односило око 60 одсто укупне инфлације у трећем кварталу", навели су аналитичари Ерсте групе.

Очекује се да ће инфлација достићи врхунац у четвртом кварталу 2022. године, али и да ће током дужег периода остати на рекордном нивоу.

У просеку, стручњаци Ерсте Групе очекују да ће инфлација следеће године тек незнатно опасти, са 11,8 одсто, колико ће износити ове године, на 9,5 одсто, пре него што се 2024. године буде вратила у циљни коридор (4,3 одсто).

"Када се посматра структура, цене хране и комуналних услуга и даље имају највећи утицај, премда су базни притисци видљивији у новијим статистичким подацима. Као одговор на растуће инфлаторне притиске, Народна банка Србије (НБС) је наставила са затезањем монетарне политике, те је у новембру подигла референтну стопу на 4,5 одсто, а у децембру додатно на пет одсто", подсетила је Ерсте група.

Како је наведено, велики трансфери капитала државним предузећима у сектору енергетике значе да се фискална консолидација одлаже, вероватно за 2024. годину, а на страни финансирања Србија ће се ослањати на међународне финансијске институције и друге билатералне кредитне споразуме уместо још једне емисије еврообвезница.

При томе ће, како је оцењено, нови стендбај аранжман с Међународним монетарним фондом (ММФ) "играти улогу сидра политике у средњерочном периоду".

Када је у питању економски раст, предвиђа се да ће успоравање економског раста трајати током прве половине 2023. године, с обзиром на ефекте инфлације у целој економији, као и да се смањују реални расположиви буџети и привреде и домаћинстава.

"У погледу структуре, било је доста изненађења, будући да је нето екстерна тражња дала највећи допринос расту. Извоз је порастао за 14,9 одсто у односу на исти квартал претходне године, вероватно захваљујући добрим резултатима на страни услуга, док се раст увоза успорио на 7,8 одсто у истом периоду, с позитивним доприносом од 3,3 процентна поена", навела је Ерсте група.

Указано је да је јавна потрошња неочекивано забележила пад од 4,5 одсто у истом периоду, чиме је умањен раст, док су инвестиције опале први пут од четвртог квартала 2020. године, за 2,2 одсто у односу на исти период претходне године, потврђујући слабљење пословног окружења.

Такође стручњаци предвиђају да ће НБС повећати и референтну стопу на пет одсто и више.

Када је у питању Централна и Источна Европа (ЦИЕ), Ерсте група предвиђа смањење БДП-а у 2023. години једино у Чешкој (за 0,5 одсто).

Мађарска и Пољска вероватно ће стагнирати, док се очекује да ће друге земље у региону забележити раст између један и два одсто.

Стопа инфлације требало би да почне да приметније пада тек у другој половини 2023. године, а пре него што се то буде догодило, остаће двоцифрена у већини земаља, те ће просек у ЦИЕ за 2023. годину износити 11,6 одсто, а повратак ка инфлаторним циљевима почеће тек током 2024. године, предвиђају стручњаци Ерсте групе.

"Будући да је на тржишту већ неко време већа тражња од понуде, очекујемо да ће стопе незапослености забележити незнатно повећање следеће године. Међутим, раст запослености у ЕУ успорава од почетка године и износио је 1,5 одсто у трећем кварталу у односу на исти период претходне године, што је двапут спорији раст од онога који је забележен на почетку године", навела је Ерсте група.

На основу података из истраживања Европске комисије, фактор који ограничава производњу у региону ЦИЕ је на највишем нивоу управо у том региону.

"Премда се оцена разликује од земље до земље, а током године се највише повећала у Хрватској, чини се да ограничена понуда радне снаге и даље представља проблем", проценили су аналитичари Ерсте групе.

(Бета, 15.12.2022)