Dobro jutro i ne idem nikuda

ruke ti pripovedaju san o moru. o suvoj zemlji koja doziva pšenicu i grobove. dok sanjam taj pejzaž, pod okom tirkizna obala nuna brodove. privija ih na grudi poput najnežnije bake što šapuće „brzo će se mama vratiti. otišla je do prodavnice.” tvoji prsti su po koži izvezli kartu sveta. mapa ne otkriva gde je zakopano blago. na legendi su ispisane reči „jednom ćeš stići kući”. lica kojih se ne sećam molim da se vrate. i ona se vraćaju. kroz tvoj glas. naličje im