За 50 година, колико имам, оца никада нисам видео: Животна прича Петра Пуаче о фудбалу и ономе што га је коштало каријере
Курир 25.12.2022
Био је најбољи стрелац у категорији петлића, кадета и омладинаца, а био је и златна копачка Европе. Био је фудбалер изузетног, нестварног дара. Са 18 година био је фудбалски ванземаљац. Могао је да буде већи и од Пиксија и од Панчева и од многих других, али... није све у таленту, има много тога и у раду. Он се извлачио само на таленат. Са 25 година је имао цео свет на длану, али није, каже, могао да поднесе терет славе. Можда његову животну причу најбоље описује он сам, и то овом реченицом: "Остаје
Прво чега се сећам у животу јесте лопта; она обична лопта. Њу ми је поклонио ујак Бранко из Сарајева. Сећам се да сам с њом силазио у парк међу клинце да играмо фудбал. Кад сам ја био клинац, важило је то правило: имаш лопту у кући, мораш да је изнесеш, да сви играју. Одрастао сам без оца, одгајила ме ја мајка Рада и њој све дугујем. Мама је пореклом из Лике. Отац ми је Црногорац и његово презиме је Матијашевић, а пошто нас је напустио, мајка и ја носимо
