Бертолд Брехт: Пјесма о једној љубави

Знам, драга, сад ми опада коса Од разузданог живота И морам лежати на камењу. Гледају ме како пијем јефтину ракију И корачам наг по вјетру. А постојало је вријеме када сам био чист. Имао сам жену која је била јача од мене Као што је трава јача од бика Она се изнова усправља. Осјетила је да сам зао, а вољела ме и даље. Није питала куда води пут, који је био и њен пут Можда је водио наниже. Кад ми је дала своје тијело рекла је Ово је све. И оно постаде моје