У Србији од 1. јануара електронски упис у Регистар понуђача

Привредници у Србији од 1. јануара идуће године моћи ће да се упишу у Регистар понуђача у Агенцији за привредне регистре (АПР) потпуно електронски, уз значајне уштеде времена и новца, јер више неће морати све потврде да прикупљају са различитих шалтера, најављено је данас.

Упис ће понуђачима олакшати учешће на тендерима, наручиоцима да лакше провере фирме са којима би склопиле уговор, а институцијама да на основу доступних података боље анализирају стање у систему јавних набавки и даље га унапређују, речено је АПР-у.

У регистру АПР-а је током 2022. регистровано 14.585 правних лица, а према истраживању Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) око 60 одсто понуђача се налази ван ове евиденције.

Унапређење регистра део је пројекта "Ефективне јавне набавке у служби економског раста", који финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (Сида), а спроводи НАЛЕД.

"Унапређењем Регистра понуђача, Агенција за привредне регистре је у могућности да од 1. јануара омогући електронску регистрацију и издавање решења, извода и потврда за понуђаче, као и једноставнији приступ регистрованим подацима, који привреди и другим правним лицима треба да олакшају овај поступак. Сигуран сам да ће уведене новине у поступку регистрације и вођењу Регистра понуђача, уз постојање еПортала за јавне набавке, обезбедити виши ниво правне сигурности и транспарентности и да ће то охрабрити све понуђаче да се у већем броју уписују у регистар и учествују у поступцима јавних набавки", рекао је директор АПР-а Милан Лучић.

Према истраживању које је данас представио НАЛЕД, више од половине грађана позитивно оцењује нови систем јавних набавки. Број оних који су упознати са чињеницом да су се набавке преселиле у дигитално окружење је више него дуплиран у односу на 2021. и 64 одсто грађана сматра да је ново решење унапредило ефикасност и транспарентност, док је у 2021. исто сматрало 47 одсто становништва.

"Међутим, и даље постоје делови које је потребно унапређивати, а то су конкуренција и потреба повећања броја понуда на тендерима, којих је сада у просеку 2,5 по тендеру, као и подстицање наручилаца да уместо критеријума најниже цене која је заступљена у 95 одсто тендера, предност дају квалитету. Поред тога, резултати у погледу реализованих зелених и социјалних јавних набавки показују да је њихова примена и даље недовољно развијена, а оне су несумњиво ефикасан алат за подршку заштити животне средине и осетљивим групама", истакла је извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.

Програмски директор организације "Транспарентност Србија" Немања Ненадић рекао је да је у наредном периоду приоритет да се смањи неповерење понуђача и стекну услови да већи број фирми оспори оне набавке за које се сумња да су намештене.

"Истраживање је показало да сада више људи зна о набавкама, него што је то био случај пре годину дана, што је добар знак да се више говори о овој теми. То значи да постоји потенцијал за промене, грађани могу да помогну да се систем побољша. Уколико би више били питани на шта државни новац треба да се троши, они би више пратили и активније учествовали у систему јавних набавки. Потенцијал постоји, чека се јаснији сигнал од државних органа, да ће све неправилности на које понуђачи и грађани указују, бити испитане", оценио је Ненадић.

Представљена је и мобилна апликација еПортала за јавне набавке, која је доступна на Гугл продавници, а путем нотификација помаже понуђачима да брже реагују и не пропусте рокове када постављају питања, подносе понуде, захтеве за заштиту права. Такође, представљена је и платформа за е-учење на адреси лппп.рс, где понуђачи и наручиоци имају прилику да се боље упознају са системом набавки, кроз прописе, мишљења, смернице и приручнике.

(Бета, 26.12.2022)