Свемирска истраживања: Како су Уједињени Арапски Емирати направили летелицу за Марс из првог покушаја
Свемирска агенција Уједињених Арапских Емирата лансирала је прву мисију на Марс 2020. године, мање од деценију након што је основана. Која је тајна њиховог успеха?
Неколико месеци после избијања пандемије која је паралисала свет, 19. јула 2020, у небо је испаљена ракета са јапанског космодрома на јужном острву Танегашима.
Она је носила малу свемирску летелицу, нешто ширу од два метра и тешку као аутомобил Форд фокус.
У њој се налазило мноштво камера и спектрометара кључних за предстојећу мисију, захваљујући којој ће се летелица отиснути више од 493 милиона километара од Земље.
Постављена на врху њеног златног трупа налазила се велика црна радио антена, која одашиље податке широм бескрајног, хладног амбиса свемира контролорима који седе за њиховим мониторима.
Свемирски брод се зове Нада.
Није био амерички нити руски ни из Европске уније.
Нада је била прва свемирска летелица из Свемирске агенције Уједињених Арапских Емирата (УАЕСА) која ће путовати даље од Земљине орбите.
- Прве фотографије Црвене планете стигле су са „Наде“
- „Нада“ на Марсу - Уједињени Арапски Емирати лансирали сателит на Црвену планету
- Ровер „Истрајност&qуот; у првој вожњи по Марсу
Уколико мисија успе, то ће бити прва свемирска летелица из неке арапске земље која је стигла до Марса, а Уједињени Арапски Емирати би постали тек пета земља на свету која је успешно послала свемирски брод у Марсову орбиту.
Док су се Уједињени Арапски Емирати спремали да обележе педесетогодишњицу постојања, државна свемирска агенција уложила је њихову репутацију на слање свемирског брода у орбиту око Марса из првог покушаја, како би добили детаље о до сада невиђеним временским приликама на Марсу.
Само шест година пре тог лансирања, свемирска агенција Уједињених Арапских Емирата није чак ни постојала.
Свемирски центар Мухамед Бин Рашид (МБРСЦ) налази се на другом крају међународног аеродрома у Дубаију, на око пола сата вожње источно од Бурџ Калифе.
По стандардима свемирских центара, релативно је компактан. Вероватно бисте могли да га изгубите на паркингу Насиног огромног свемирског центра Џонсон у Хјустону.
Канцеларије, радионице и „чисте собе&qуот; које чине језгро УАЕСА и даље су старе мање од деценије.
Овде је обављен највећи део рада на навођењу Марсовске мисије Емирата до Црвене планете.
Када сам посетио УАЕСА, у фебруару 2022, прошло је годину дана откако је Нада стигла до краја скоро 500 милиона километара дугог путовања од Земље и спремала се да уђе у орбиту око Марса.
Стићи толико далеко било је велико достигнуће, нарочито за свемирску агенцију са толико мало искуства.
Уједињени Арапски Емирати су постали тек пета земља - после САД, Русије, Кине и Индије - која је стигла до Марса, и тек друга свемирска агенција која је у томе успела из првог покушаја (после Индије).
- Мисија успешна: Кина спустила ровер на Марс
- Кина објавила снимке ровера са Марса
- Кинески ровер направио селфи на Марсу
Она је једна од најамбициознијих нових придошлица свемирске индустрије. Основана је тек 2014. године.
Шестогодишњи покушај да се оформи пан-арапски свемирски програм, заснован на Европској свемирској агенцији, није уродио плодом.
То је навело Уједињене Арапске Емирате да развију властиту свемирску агенцију и то би могло да објасни њен брзи напредак од тада.
Уједињени Арапски Емирати су лансирали седам сателита пре него што је настала сама свемирска агенција, а њих су израдиле стране компаније као што је европска ЕАДС, Боинг из САД-а и јужнокорејска Иницијатива Сатрек.
Тек је 2018. ова земља успела да направи властити сателит, КалифаСат.
Направио га је тим инжењера из Емирата у Јужној Кореји у погонима Иницијативе Сатрек.
КалифаСат је лансиран 2018. и послат у орбиту на ракети Протон са казахстанског космодрома Бајконур.
Његове слике Земље у високој резолуцији начињене неких 613 километара изнад Земље могу да се користе за све, од урбаног планирања до санирања катастрофа.
Али сателит је имао и друге сврхе, а то је да покрене изградњу свемирске индустрије у Емиратима од нуле.
У фебруару 2022, Омран Шараф је био вођа емиратске Мисије на Марс.
Шараф (38) каже да је надахнуће за мисију био „модел троструког хеликса, у ком имате приватни сектор, владу и академике, како би дошло до преклапања, а не да сваки сектор ради као засебан силос&qуот;.
Захваљујући овоме су се Уједињени Арапски Емирати кандидовали за једну од водећих свемирских агенција у 21. веку.
У Хладном рату, такве амбиције би се сматрале претераним.
Али истраживање свемира у 2020-им је једна потпуно другачија зверка.
Много више играча је ушло у свемирску трку којом је раније доминирало геополитичко ривалство САД и Совјетског Савеза.
У њој су сада и компаније као што су амерички Спејс Икс и младе агенције из релативно малих земаља као што су Уједињени Арапски Емирати.
У претходним деценијама, свемирски програми који су успешно слали сателите у орбиту преусмерили су пажњу ка нашем најближем суседу, Месецу.
Али не и Уједињени Арапски Емирати.
„УАЕ нису имали времена да чекају и морали су да поспеше и убрзају изградњу њихових капацитета. Зато су се, да би то постигли, окренули Марсу&qуот;, каже Шараф.
Запањујући тренутак када је ровер Истрајност слетео на Марс:
Рок за мисију да стигне у Марсову орбиту био је пре него што држава прослави њен златни јубилеј у октобру, 2021. године.
Потенцијал ове свемирске индустрије у повоју можда је потпомогнут застојем авионског сектора у Заливским земљама током пандемије корона вируса.
Дубаи и Абу Даби су били жаришта преседања приликом дугих летова, а у потпуности су били празни док је на снази била забрана летова.
Авионски сектор је 2018. био заслужан за скоро четвртину БДП-а земље и очекивало се да достигне скоро половину до 2030. године пре него што се десила пандемија.
Земља је сада морала да тражи неке друге начине да одржи привредни раст.
Мисија на Месец Емирата није значила само подизање заставе земље на светској сцени.
У сржи овог покушаја налазила се жеља да се дође до до сада најпотпуније слике о Марсовим временским циклусима.
- Марс је сада „највећи и најсветлији“
- Какве везе имају општина Језеро у Босни и слетање Насине летелице на Марс
Свемирска летелица би проучавала Марс помоћу три инструмента.
Први би била јединица за снимање у високој резолуцији која може да мери воду, лед, прашину и аеросоле у атмосфери планете.
Инфрацрвени спектрометар би пратио одсјај са површине планете и из атмосфере, мерећи површинску температуру и количину прашине у атмосфери.
Надин ултраљубичасти спектрометар, за то време, мерио би атмосферу читаве планете и проучавао њен ниво водоника и кисеоника, градивног материјала за воду која је кључ живота.
Иако је више од 30 свемирских летелица посетило Црвену планету, већина је ухватила само делић временских прилика на нашем суседу.
Нада је желела да уради нешто много амбициозније тако што ће изучити читаву орбиту, што би јој омогућило да стекне ширу слику о клими Марса, као и да је прати током јасно разграничених годишњих доба.
Сара Ал Амири (35) је била прва државна министарка за напредну науку у време кад сам први пут посетио Дубаи у фебруару.
У међувремену је постала министарка земље за јавно образовање и будуће технологије.
Она је опседнута свемиром откад је била дете, али пошто је свемирска индустрија Емирата била мало вероватна могућност у то време, студирала је компјутерски инжењеринг.
У време кад је дипломирала, са 22 године, почињало је да се формира оно што ће постати свемирска агенција УАЕ.
Ал Амири је ипак радила као софтверска инжењерка на два најранија сателитска пројекта ове земље, ДубаиСат-1 и 2.
У време кад је УАЕСА истицала предности предстојеће мисије „Нада&qуот;, Ал Амири је била истовремено главна научница на овом пројекту као и министарка земље за напредне науке.
- Првих 100 дана ровера Истрајност на Марсу у фотографијама
- Насин ровер сакупља „фантастичне“ узорке марсовских стена
Храбри приступ УАЕ није могао да сакрије чињеницу да је остваривање успешне свемирске мисије на Марс огромна коцка зато што је најмање половина од 50 мисија покушаних од 1960. била неуспешна.
Раних седамдесетих, махнита трка између СССР и САД да спусте прве свемирске летелице на Марс довела је до великог броја неуспешних мисија.
Скорашњи покушаји били су успешнији, али Марс остаје проблематична дестинација.
„Били смо свесни изазова, били смо свесни ризика док смо започињали све ово, били смо свесни да су шансе за успех 50 одсто, само на основу историјских података.
„Али смо исто тако били свесни количине прилика које ће настати након ове мисије, а које су далеко надмашивале сваку бојазан коју смо лично гајили према остваривању ове мисије&qуот;, каже Ал Амири.
Додаје да је то за њих била огромна прилика и да су били захвални што су могли да буду део тога.
„Био је ово веома важан програм за свемирски сектор у УАЕ и за науку и технологију уопште у овој земљи.
„Свака особа је знала да ако не успе у остваривању једног малог задатка, то би могло да угрози читав програм&qуот;, наводи она.
Каже да је то осећај одговорности који је носио сваки појединац.
„И морали смо да имамо тим који има унутрашњу мотивацију за успех ове мисије.
„Тим који зна да се ту не ради само о слању мисије на Марс да би се дошло до фантастичних научних података, већ и о трансформисању културе која мења читаву земљу, ствара светионик наде&qуот;, истиче Ал Амири.
Упркос њиховој мотивацији, умећу и одлучности, тим се суочио са огромном препреком.
„Нада&qуот; је требало да буде лансирана 2020, у тренутку кад је пандемија корона вируса почела да захвата читаву планету.
Прометни ваздушни саобраћај изнад Дубаија и загушене воде Персијског залива чине свемирска лансирања из УАЕ немогућим.
Летелица је морала да се лансира из Јапана.
Али надолазећа пандемија је изазвала налет панике у последњем тренутку.
Уједињени Арапски Емирати морали су да преговарају са јапанском владом да остави њихов ваздушни простор отворен довољно дуго да се Нада пребаци из УАЕ.
Истовремено, Шараф је морао да сачини три различита тима.
Један који ће припремити свемирски брод за путовање, један који ће да путује са њим у Токио (а потом буде у карантину) и један који ће да отпутује унапред, заврши са карантином и буде спреман да прихвати свемирску летелицу.
Једини проблем? Свемирска агенција Уједињених Арапских Емирата није имала довољно људи, тако да су неки морали да долете из Лабораторије за атмосферску и свемирску физику из САД-а да би попунили сва места у тимовима.
Неки од њих су провели недеље међу посадом за лансирања на Танегашими.
Нада је морала да се пребаци из Дубаија у огромном совјетском теретном авиону Антонов, ношена у превеликом контејнеру који је служио као „чиста соба&qуот;.
По слетању, пребачена је из Токија у јужну луку и стигла до места лансирања баржом - нискотехнолошким решењем за једног крајње високотехнолошког путника.
Рад на томе да се свемирска летелица лансира на време се наставио, мада су многи из тима Наде морали да раде изндомова док су Уједињени Арапски Емирати улазили у карантин.
Питам да ли је Ал Амири понекад желела још 18 месеци времена, упркос року за лансирање који се приближавао.
„Да&qуот;, каже она, али додаје да су се прилагодили раду у условима пандемије „врло брзо&qуот;.
Од самог почетка, тим је доносио одлуке о томе које ће тестове вршити у условима забране кретања, а које морају да помере.
Чланови тима су се добровољно пријављивали да путују у Јапан, чак и у условима карантина.
„Моје задужење је била прилично интензивна комуникација са владом Емирата по разним питањима, зато што је постојала забрана летења, па смо морали стално да разговарамо са амбасадором из Јапана и са нашим амбасадором у Јапану.
„На врхунцу пандемије, разговарате са истим оним људима који покушавају да разумеју шта се дешава са здравственим системом&qуот;, каже Ал Амири.
Додаје да је имала много разумевања за појединце са којима је разговарала и њихову главобољу због свега онога кроз шта су пролазили последњих месеци.
„Али људи су били крајње спремни на сарадњу и пружали су велику помоћ да би дошло до остваривања ове мисије.
„Ни у једном тренутку нисмо морали да кажемо: 'У реду, наш резервни план је сада да одложимо лансирање, али на две године.' Стварно ми је драго да се то никад није ни поменуло&qуот;, наводи она.
Упознајте Драгану Перковић-Мартин, научницу из Србије која је радила на роверу Истрајност:
Рок за стизање до Марса у време кад ће Уједињени Арапски Емирати славити педесетогодишњицу дошао је са додатном препреком.
Не можете да лансирате мисију на Марс баш кад год вам падне на памет.
Амерички свемирски инжењер Брет Лендин, који је радио на емиратској мисији на Марс са тимом у САД, истиче колико немилосрдан прозор за лансирање уме да буде.
„Можете да летите на Марс само на сваке две године.
„Тако планирате конкретну могућност за лансирање, а урачунати одлагање од две године само због шансе да имамо глобалну пандемију? То нам није било на радару.
„Питали смо тим: 'Момци, да ли сте вољни да путујете и проведете време у карантину у Јапану, две недеље, где ћете практично бити затворени у једној соби?'
„И нисам оскудевао у добровољцима који су говорили: 'Ох, да, идем. Желим да видим то лансирање.'&qуот;, каже он.
Додаје да је тим из Емирата био исти такав.
„Имали смо потпуну подршку. Било је препрека, али није било шансе да дозволимо да нас то спречи&qуот;, наводи Лендин.
Ал Амири се придружила тиму који се бавио последњим припремама пред лансирање Наде у Јапану, у изолованој свемирској луци 43 километра јужно од острва Кјушу.
Лансирање у јулу 2020. је протекло по плану и Нада је отпочела седмомесечно путовање до Марса.
Тим МБРЦС је почео да одбројава до тренутка када ће Наду увести у Марсову орбиту.
У фебруару 2021, Нада је почела да се приближава Марсу.
На Земљи, влада Уједињених Арапских Емирата претворила је догађај у физички дистанцирани спектакл, са масама које су се окупиле испред Бурџ Калифе, осветљене марсовским црвеним за обележавање тог повода.
Темпирано је било за 19:30 по локалном времену.
Путујући брзином од 120.000 километара на сат у односу на Сунце, Нада је почела 27-минутни маневар кочења како би јој се смањила брзина.
Да то није успело, свемирска летелица би била избачена у дубоки свемир.
Члан тима за односе са јавношћу који је радио на мисији на Марс каже ми да је маневар морао да почне више од 2.300 километара пре намењеног периапсиса, неких 1.060 километара изнад Марса, у тачки у којој је орбита била најближа Марсовој гравитационој сили.
Маневар је имао толеранцију од плус-минус 300 километара, и то након путовања од скоро пола милијарде километара.
А након свега тога, свемирска летелица је могла да одашиље сигнал свега неколико минута пре него што је зашла за другу страну Марса и није могла да комуницира 15 минута.
За то време, Мекнеб каже да је то била „Шредингерова свемирска летелица&qуот; - подвиг истовремено успешан и неуспешан све док контрола мисије не успе да потврди да је Нада успешно ушла у орбиту.
И док је маса у Дубаију ишчекивала потврду да је мисија успела, Ал Амири је на бини разговарала са новинарима, испред екрана на ком су се приказивала набрана чела и ужурбана активност из контроле мисије у свемирском центру.
- Тајне Марса - има ли тамо велике количине воде
- Научници који проучавају Марс сада тачно знају где да траже живот
Она је знала шта може да очекује током овог неизвесног периода.
Нормалан процес, који је раније испробан и увежбан, био је да директор пројекта Шараф, који је био главни у МБРСЦ-у, провери да ли је све у реду са различитим тимовима.
Међу њима је био његов тим из Дубаија, резервни тим, његови партнери у Ласпу у САД, као и тимови инжењера, напајања и навигације.
Али у преносу уживо, Ал Амири је приметила да Шараф врши неке додатне провере.
„Проверавао је податке код два појединца, једног који има податке о пропулзији и једног који прати подсистем са снагу&qуот;, наводи она.
Каже да није било уобичајено да он то проверава.
„Све се дешавало уживо на бини. Шта није било како треба? То није било оно што смо се договорили.
„И тако сам у себи почела да се питам: 'Шта се, ког врага, дешава? Шта се десило? То није према сценарију!'&qуот;, каже Ал Амири.
Уследила је непријатна тишина.
„Рекли сам себи: 'Само двапут проверава резултате. Нормално је да проверава телеметрију која стиже из свемирске летелице да би био сигуран да је све стварно у реду'&qуот;', присећа се она.
Али дубоко у себи, Ал Амири је у том тренутку почела да осећа страх.
„Само зато што сам видела то што је било ван протокола, та два корака која је направио пре доласка.
„А онда је дубоко уздахнуо пре објаве, критиковала сам га много због тога.
„Он је рекао: 'Није било намерно, нисам намеравао да изазивам неизвесност.'
„Али након што је то урадио и знајући да није поступао по протоколу и да стоји тамо и уздише, помислила сам, зашто бисте уздахнули тако кад морате нешто да саопштите?&qуот;, наводи Ал Амири.
Ал Амирин асистент је имао коверту са говором написаним за случај да емисија буде неуспешна.
Сигналу који је свемирска летелица емитовала потврђујући да је довршила орбиту требало је 11 минута да стигне преко 190 милиона километара између Земље и Марса.
Али јесте успела, Нада је ушла у орбиту око Марса.
Говор о неуспеху никад није прочитан. Ал Амири је касније бацила неотворену коверту у смеће.
Успех мисије обелодањен је широм света, али за Ал Амири најбоље је тек долазило.
„Тренутак највећег поноса за мене био је кад сам видела први необрађени снимак са Марса.
„Тај необрађени снимак био је изнад свих очекивања, чак и уз изазове које смо имали са камером у летелици. Био је фантастичан.
„Могла бих да вам описујем тај снимак сатима. Мислим да сам дотрчала до некога и рекла: 'Погледај само како је леп.' А снимак је деловао помало зеленкасто. И тај неко је рекао: 'Шта је ово?' А ја сам му рекла: 'Не, не схваташ. Не добијају се овако необрађени снимци никад&qуот;, каже она.
Национални понос и отварање нових области у економији земље такође су били важни, каже Шараф.
„Овде се ради и о отварању сектора напредних научних технологија и екосистема у Уједињеним Арапским Емиратима.
„О томе да имате министарство за напредну науку, да имате ту одређену област&qуот;, каже он, додајући да је замајац стигао са самог врха земље из владе, од Шеик Хамдана, престолонаследника земље и сина владара Шеика Мухамеда Ал Мактума.
„Поменуо ми је то у много наврата.
„Рекао је: 'Желим да ова мисија припреми лидере које после можемо да постављамо у разне секторе.'
„Суштина је у правом менталном склопу, контролисаном ризику или паметнијем приступу стварима кад већ треба да се ризикује&qуот;, каже Шараф.
Шараф је најбољи пример за то, неколико месеци после моје посете, именован је за заменика министра у влади.
Сва (без)успешна слетања на Марс:
Мисија Нада је извор поноса за ову младу земљу, али национални понос не носи велику тежину у глобалној научној заједници.
Оно што ће учврстити наслеђе мисије у наредним деценијама је наука.
Марс има мало више од 10 одсто Земљине масе и 50 одсто је даље од Сунца, али атмосфере на две планете деле неке основне сличности.
Као и Земља, и Марс има поларне капе.
Постоје различита годишња доба, а нека од њих - као што су агресивне пешчане олује - видљива су на нашим инструментима на Земљи.
Присуство леда, који су створили водоник и кисеоник у реткој атмосфери Марса, показује да је Марс некада имао праве услове да подржи микропски живот.
То није доказ да је Марс некада имао живот, али је свакако довољно недвосмислен знак да је то могуће.
Захваљујући пола века посматрања Марса, ми такође знамо да неки од временских образаца на планети опонашају оне који могу да се нађу на Земљи, као што су Катабатски ветрови.
Они се формирају око полова и дувају преко леда - кад стигну до увала и низија, глатки проток ваздуха постаје хаотичнији, дижући велике облаке леда и прашине.
Мисија Нада, која је и даље у току, могла да би да открије више о сличностима и разликама у временским условима између две планете.
Ал Амири је напустила улогу главне научнице на пројекту, а њу је сада преузела Хеса Ал Матруши, компјутерска специјалисткиња која се придружила програму 2015, испрва да би радила на ултраљубичастом спектрометру мисије.
Ал Матруши је разговарала са мном преко Зума у новембру 2022, неколико дана пре него што се спремало лансирање лунарне мисије са ровером Уједињених Арапских Емирата.
Потрага за назнакама како се мењају временски услови на Марсу један је од њених главних приоритета.
„Желели смо да научни подаци буду јединствени, а опет релевантни, потребни и тражени.
„Постојале су конкретне рупе на које су указивали научници који су проучавали Марсову атмосферу.
„Ако, на пример, имамо ровере, и они мере податке и дању и ноћу, недостаје нам глобално покривање, јер проучавамо само једну локацију.
„А онда кад имамо орбитере са глобалним покривањем, недостају нам свакодневне варијације зато што они узимају узорке из атмосфере или врше опсервације у конкретна времена&qуот;, каже Ал Матруши.
- Нови робот је на Марсу - НАСА ровер слетео на Црвену планету
- Хоћемо ли наћи живот негде другде у свемиру
Премошћавање јаза између ових начина посматрања Марса несумњиво је тешко, али управо то Ал Матруши планира да уради.
„Веома је другачија. Марс, као планета, уме да вас изненади&qуот;, каже она.
Да би стекла што комплетнију слику, Нада мора да завири у слојеве Марсове атмосфере и открије како се хемијски састав мења од горњих слојева до површине.
„Желимо да разумемо везу између њих, како се клима мења и утиче на испуштање водоника и кисеоника на већој висини.
„Ми знамо да ћемо покретањем такве мисије добијати увиде које нисмо имали до сада, јер такве опсервације раније нису биле доступне&qуот;, каже Ал Матруши.
Пре Наде, детаљно знање о Марсовој реткој атмосфери у најбољем случају је било некомплетно.
Ал Матруши објашњава да су раније сонде откриле да део њене земаљске атмосфере од водоника и кисеоника нестаје у свемиру због слабог магнетног поља планете.
„Обраћамо пажњу на та два, зато што су то основни састојци воде.
„Дакле, ако говоримо о животу… то је веома важно разумети.
„Модели заиста много помажу у покушају симулирања онога што се дешава и покушају разумевања ситуације.
„Али ови модели су заснован на посматрању. И засновани су на физици коју разумемо. Дакле, ако немамо комплетне опсервације, онда су, наравно, и модели које користимо ограничени.
„Мисије које су летеле на Марс имале су властите циљеве. А увек има нових питања које треба поставити.
„Дакле, чак и сада, док проучавамо, имамо нова питања. И по томе видим да ниједна мисија не може да функционише самостално. Ту сарадња заједнице, између научника и других мисија, долази до изражаја&qуот;, каже Ал Матруши.
Ровер добио отказ на Марсу, тражи нови посао у Наси:
Стицање више знања о клими Марса може да помогне у дугорочном проучавању временских образаца овде на Земљи, што обухвата и шта би, на дуже стазе, могле да значе климатске промене.
„Марс је прошао кроз крупну трансформацију пре више милијарди година.
„Разумевање процеса на основу којих је Марс из прошлости постао Марс из садашњости веома је важно.
„Зато што желимо да разумемо шта се десило са нашом планетом, зато што постоје извесне сличности између нас.
„Не бих рекла да смо исти, на пример, ми имамо јако магнетно поље које нас штити од Сунца, Марс га нема. Он нема заштиту коју ми имамо.
„То би, дакле, могло да објасни зашто се дешавају тако драстичне промене&qуот;, каже Ал Матруши.
Основна мисија Наде треба да траје једну марсовску годину, што је једнако периоду од две земаљске године.
Али научни тим Ал Матруши већ је загледан у оно што ће се дешавати после тога.
„Током ове године посматрања, Сунце није било на висини његових активности, нисмо се налазили на врхунцу соларног циклуса&qуот;, каже.
То би могло да се промени ако се мисија продужи, што би могло да доведе до неких веома различитих опсервација.
„У овом тренутку видимо велико повећање Сунчевих активности. Како би то могло да утиче на Марсову атмосферу&qуот;, пита се она.
Разумевање тога могло би да пружи тиму Уједињених Арапских Емирата бољи увид у прошлост.
„Зато што разумевање како такве активности утичу на Марсову атмосферу у погледу климе, пешчаних олуја и тако даље, може да нам да неке смернице шта се десило или допринело променама које смо виђали у прошлости.
„И можемо да извучемо неке закључке који би нам помогли и овде на Земљи&qуот;, наводи она.
- У фотографијама: Како се ровер Истрајност проводи на Марсу
- Славље у Наси: Успешан лет малог хеликоптера на Марсу
Временски услови нису били једино откриће.
У августу 2022, Нада је послала назад прве детаљне снимке „фрагментарне ауроре&qуот; у Марсовој горњој атмосфери, која сугерише хаотичну тачку сусретања атмосфере планете и соларних ветрова.
Научници су раније очекивали да Марсове ауроре изгледају прилично исто.
Мисија Наде ће трајати до следећег фебруара, ако све буде ишло по плану.
Ал Матруши већ једва чека да види шта ће она открити у наредним месецима.
„Ниједна година на Марсу није иста&qуот;, каже она.
На пример, ова година је била слаба што се тиче пешчаних олуја.
Док су неке регионалне олује беснеле, права глобална олуја није примећена.
„Могу само да замислим шта би се десило кад бисмо били у прилици да посматрамо такве олује како захватају читаву планету&qуот;, каже Ал Матруши.
Узбуђење у њеном гласу је опипљиво, чак и преко Зума.
„То је заиста узбудљиво. Има много научних заврзлама које морају да се распетљају&qуот;, закључује научница.
Како звучи вожња по Марсу:
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.27.2022)
