Кркобабић: За људе знања и вештина који раде у неразвијеним подручјима три пута веће зараде

Равномерни регионални развој и опстанак села Србије траже јасно дефинисану политичку вољу, људе знања и умећа и много новца, изјавио је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

Он је сумирајући резултате реализованих програма Министарства за бригу о селу у протеклој години најавио нове иницијативе.

„За људе знања и вештина – агрономе, технологе, ветеринаре, лекаре, стоматологе, а који су више него неопходни у неразвијеним и пограничним подручјима, нужно је обезбедити зараде и до три пута веће од зарада које имају њихове колеге у градским срединама“, рекао је Кркобабић.О програмима Министарства говорио је председник Академијског одбора за село САНУ и копредседник Националног тима за препород села Србије Драган Шкорић, као и председници комисија по програмима.

О програму финансијске подршке задругама говорила је Зорица Васиљевић, о Програму доделе сеоских кућа са окућницом ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић, Програм доделе средстава за куповину минибусева представио је декан Саобраћајног факултета Небојша Бојовић, а како је песник Љубивоје Ршумовић био спречен да присуствује о Програму „Михољски сусрети села“ говорио је заменик председника комисије Ристо Костов.

О значају реализованих програма су говорили и представници локалних самоуправа и мештани села због којих се сви ови програми реализују.

"Град Ужице је успео да поред средстава које се програмом опредељују за инфраструктурно уређење месних заједница, посебан новац одвоји за месне заједнице у којима се дешавају Михиљски сусрети села. Одвојили смо још седам милиона динара за уређење самог села. Урадили смо један део пута који повезује месу заједницу Луново село са општином Пожега, направили деције игралиште у оквиру школе, уредили центар села и још ситне ствари. Дали смо себи задатак да то радимо у свакој месној заједници у којој ће бити организовани Михољски сусрети. Сада се "води битка" између месних зајендица у којој ће од њих бити организовани следећи сусрети", рекла је заменица градоначелника Ужица Мирјана Радивојчевић.

Страхиња Златић који је са супругом добио кућу у Бачком Петровом Селу је похвалио програм који младима омогућава повратак на село. Он сматра да тај програм треба да обухвати и предузећа, компаније и задруге како би млади који се врате на село могли тамо и да пронађу посао. 

Златић је одрастао на селу, али се школовао у граду где ради и много би му значило да сада, кад чека друго дете, има посао ближе кући. 

"У мом селу је највише додељено кућа. Пре десетак година много мојих другова је напустило село али су почели да се враћају", рекао је Златић.

Председник општине Рековац Александар Ђорјдевић је рекао да је додела минибусева за превоз сеоског становништава одличан пример како држава треба да улаже у општине.

"Људи се враћају из градова у села. Ми из малих општина сматрамо да је будућност Србије у развоју наших села. Министасрство има одличне програме и пројекте за враћање људи на село. Ви дајете све што је потребно једном селу а то су средства за куће, задруге, за превоз а томе сте додали и Михољске сусрете. Окупљања су каратеристична за целу Србију јер само окупљањем ћемо стићи до бољих села и боље Србије", казао је Ђорђевић.Министарство за бригу о селу је у 2022. години спровело три програма укупне вредности 1,2 милијарде динара, од којих је најзапаженији програм доделе бесповратних средстава за куповину сеоских кућа са окућницом.

У 2022. години 980 сеоских кућа са окућницом купљено је средствима из овог програма (1,08 милијарди динара) и оне се налазе у 396 села широм Србије, у 103 јединице локалне самоуправе и у 22 управна округа.

Од почетка спровођења овог програма 2021. године опредељено је 1,7 милијарди динара, купљена је 1.631 сеоска кућа са окућницом у 570 села која се налазе у 119 јединица локалних самоуправа у 27 управних округа, чиме је обезбеђен дом на селу за 5.000 људи који имају 2.250 деце (1.200 породица, 200 младих пољопривредника/це и 231 самохрани родитељ).

Најјефтинија кућа стаје 399 хиљаде динара, налази се у селу Торак општине Житиште има 64 квадрата и седам ари плаца. Максималан износ од 1,2 милиона динара достигле су куће у општинама Сомбор, Сечањ, Зајечар, Ћуприја, Бојник..

Кућа од 134 квадрата са највећом окућницом од 2,5 хектара налази се у ваљевском селу Дедевци сада је посед младог пољопривредника који има 21 годину.

Просек година добитника кућа је 29,8, а 300 подносиоца пријаве прешло је да живи из града у село.

Највише кућа за две године купљено је у Бачкој Паланци - 110, следи Сомбор са 93 куће. На југу земље највише кућа је купљеном у Књажевцу, Алексинцу, Пироту, Димитровграду, Лесковцу, и Медвеђа и Бујановац по једна.

Село у којем је додељено највише кућа је Бачко Петрово Село са 55 кућа.

На основу Програма доделе бесповратних средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва ове године 17 локалних самоуправа добило је укупно 120 милиона за те намене.

Међу њима је девет локалних самоуправа које су у девастираним подручјима, а шест у четвртој групи равијености, једна припада трећој групи развијености, а једна другој.

Обезбеђен је превоз у 368 села од чега је 198 на надморској висини преко 500 метара, 1.300 путника дневно користиће минибусева на 49 линија.

У 2021. години средства за набавку минибусева је добило 18 локалних самоуправа.

Укупно је за две године издвајањима из буџета од 238 милиона динара 35 локалних самоуправа добило средства за набавку минибуса од чега 28 припада четвртој групи развијености и девастираним подручјима.

На тај начин проблем превоза сеоског становништва решило је 847 села Србије од којих се 517 села ових општина налази на надморској висини преко 500 метара. Дневно ће овај вид превоза користити 3.800 путника.

Пом основу Програма доделе бесповратних средстава за организовање манифестације "Михољскисусрети села" ове године је 87 локалнух самоуправа добило новац за организовање једнодневне или вишедневне манифестације у својим селима која подржава неговање културе и традиције, доприноси обогаћењу друштвеног и спортског живота.

За овај програм опредељено је 43 милиона динара, а у њему је учествовало 1.289 села са 150.000 учесника и посетилаца.

Укупно у 2021. и 2022. години 250.000 учесника и посетилаца допринело је обогаћењу друштвеног и спортског живота у преко 1.800 села широм Србије.

Додељивано је до 500 хиљада динара по једној пријави, а укупно је издвојен 71 милион динара за овај програм за две године.

Министарство за бригу о селу планира да у 2023. години настави Програм доделе средстава за куповину сеоских кућа са окућницом. Дневно је у Министарство пред крај конкурса стизало 13 до 15 захтева, па је пројекцијом то 5.000 захтева на годишњем нивоу.

Реализацијом свих тих захтева за наредну годину на селу би остало или прешло да живи око15.000 људи (7.000 деце и 9.000 одраслих).

Предвиђено је и решавање проблема мобилности сеоског становништва нарочито у рубним, пограничним деловима земље, на целовит, интегралан начин. Постоји спремност Саобраћајног факултета за израду целовите студије.

У плану Министарства за бригу о селу за наредну годину је и наставак и друга два програма од ове године, али и четвртог, до сада актуелног програма развоју задругарства доделом бесповратних средстава, који је спровођен четири године преко Кабинета министра за регионални развој и у 2021. години преко Министарства за бригу о селу.

Од почетка спровођења овог програма формирано је преко 1.000 нових задруга док се у претходном периоду годишње гасило око 100 задруга, а нових скоро да није ни било.

Од 2017. године финансијски је помогнут рад 207 задруга у укупном износу од 2,13 милијарди динара (37 ратарских, 34 воћарске и виноградарске, 32 сточарске и 32 за прераду воћа, 19 пчеларских, 17 повртарских, шест за прераду лековитог биља, по једна социјална и туристичка).

Са сва четири програма Министарства за бригу о селу обухваћено је 1.527 села у 129 јединица локалних самоуправа у Србији (од укупно 179).

У плану за 2023. је и Програм адаптације или реконструкције домова културе или задружних домова у селима у модерне, мултифункционалне објекте, за који је у овогодишњем републичком буџету опредељено 154.770.000 динара, и који ће сеоском становништву приближити здравствену заштиту, неопходне административне услуге, кулурне садржаје и бити места за њихову социјализацију и друштвени живот.

Планирано је да такав објекат има пет целина – амбуланта са апотеком, општински/ поштански шалтер, сала биоскопског типа са позорницом, клуб за младе са интернет ћошком и клуб за пензионере.

Програм покретања привредних активности на селу усмерен ка обнови старих заната, нових заната, самосталних радњи, сеоског туризма и свих делатности које су потребне за нормално функционисање села.

ЦЕО ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ:

(Бета, 29.12.2022)