Novi zakoni mogu da smanje, ali i institucionalizuju politički uticaj na pravosuđe

Beta 30.12.2022

Set pravosudnih zakona kojima se sprovode ustavne reforme usvojene na referendumu trebalo bi da bude usvojen do  9. februara, na godišnjicu proglašenja novog Ustava u Skupštini Srbije.

Time bi trebalo da bude omogućena veća nezavisnost sudija i tužilaca, što je jedna od obaveza Srbije prema Evropskoj uniji i definisana je Akcionim planom za Poglavlje 23.

Ministarstvo pravde Srbije napravilo je radnu verziju pravosudnih zakona za koje je Venecijanska komisija, telo stručnjaka za ustavno pravo Saveta Evrope, ocenila da "imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u sudskom pravosuđu i tužilaštvu".

Ustavne promene, smatra predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović, imale su zadatak da otklone pogrešno postavljene ustavne osnove pravosudnih organa Srbije, a to je da ključnu reč u izboru sudija i tužilaca, a onda i svih predsednika sudova i javnih tužilaca ima zakonodavna vlast.

"Republičkog javnog tužioca je predlagala Vlada, a birala Narodna skupština. Dakle, Ustav iz 2006. je legalizovao uticaj politike na ulazak u sudstvo i tužilaštvo. Sa amandmanima, ta vrsta legalizma više ne postoji. Uvek mogući upliv politike u rad pravosuđa moraće da nađe druge kanale, ali će ući u jednu nelegalnu i nelegitimnu sferu", navela je Golubović.

Međutim, i dalje postoji bojazan od mogućnosti političkog uticaja na pravosuđe.

"Gotovo je sigurno da će se svaka vladajuća većina potruditi da u pravosudne savete uvede 'svoje ljude'. Mi već vidimo da se za istaknute pravnike, koji će ući u pravosudne savete, ne traži ni poseban spoljni proces imenovanja ni posebna znanja, što znači da će biti podobni za tu 'novu titulu' mnogi kandidati. Oni koji ne budu izabrani, ma koliko bili bolji, nemaju pravo na žalbu", izjavila je Golubović.

Ona je ocenila da je Ustav dao minimum koji ne može da se pogorša zakonima, ali je pitanje da li će zakoni unaprediti taj minimum i biti ostvarena svrha ustavnih promena.

Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) je istakla da je javnost uveravana da će nesavršena ustavna rešenja biti popravljena novim zakonima, međutim da se sada vidi da se može dogoditi samo obrnuto – da se ustavna rešenja zakonima mogu samo dodatno okruniti.

"Zakon ne može 'probiti' granice Ustava, te smo ostavljeni sa lošim i polovičnim rešenjima koja smo usvojili u januaru", rekla je ona.

Dodala je da u CEPRIS-u smatraju da predložena rešenja nisu zadovoljavajuća i da neće otkloniti mogućnost uticaja politike na pravosuđe.

"Kada kažemo pravosuđe, mislimo i na sudstvo i na tužilaštvo. Ne radi se samo o tome da se ne uklanja mogućnost političkog uticaja – mogućnost ili potencijalni pokušaj političkih vlasti da utiču postoji i uz najbolja moguća rešenja. Ovde se radi o tome da je uticaj politike i dalje u sistemu, ali ne samo u ovom praktičnom smislu, već i da je podržan i ohrabren pravnim normama, pre svega Ustavnim, a zatim i zakonskim", istakla je.

Pokušaji da politika utiče na pravosuđe bez obzira na ustavna, a zatim i rešenja u novim pravosudnim zakonima, ističe Mandić, uvek su mogući i postoje i u drugim zemljama, a pitanje je samo da li su takvi pokušaji institucionalizovani, legalizovani i normalizovani te da u demokratskim zemljama to nije slučaj, a u Srbiji još uvek jeste.

Venecijanska komisija je objavila u decembru na zahtev ministarke pravde Srbije Maje Popović mišljenje o dva nacrta zakona za sprovođenje ustavnih amandmana o tužilaštvu i novo mišljenje o tri nacrta zakona za primenu amandmana u oblasti pravosuđa.

Iz tog tela Saveta Evrope ponovili su da nedavni ustavni amandmani "imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u sudskom pravosuđu i tužilaštvu".

"Komisija ipak ponavlja da zaista uspešna reforma pravosuđa i tužilaštva zahteva da se preduzmu nezakonodavne mere posle usvajanja tih zakonskih izmena. U tom smislu, usvajanje ovih zakonskih izmena predstavlja suštinski, ali ne i poslednji korak u tom procesu", navodi se u saopštenju.

Kada je u pitanju tužilaštvo, Komisija je navela da je neophodno izbeći da svi članovi Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština (istaknuti pravnici) budu povezani sa političkom većinom.

Izvestioci Venecijanske komisije Regine Kiner i Martin Kuijer izjavili su da imaju "odličnu i konstruktivnu" saradnju sa ministarkom pravde Majom Popović i njenim ministarstvom u radu na ovom zakonskom paketu te da su napravljeni brojni amandmani na nacrte zakona kako bi se odgovorilo na "određene zabrinutosti" koje je komisija imala.

Dodali su da očekuju da se isti pristup nastavi i ubuduće: tokom skupštinske rasprave, ali i nakon usvajanja pet predloga zakona sa neophodnim nezakonodavnim merama za jačanje pravosuđa i tužilaštva.

Dalje su ocenili da su ustavni amandmani "značajno smanjili rizik od političkog uticaja".

Kiner i Kuijer navode da je tužilaštvo u Srbiji organizovano po hijerarhijskom principu pa s tim u vezi Vrhovni javni tužilac ima značajnu težinu u tužilačkom sistemu.

"Stoga je neophodno obezbediti da sam Vrhovni javni tužilac bude zaštićen od političkih pritisaka. Nacrti zakona sadrže neke mere zaštite koje štite Vrhovnog tužioca od takvog pritiska i uvode mehanizam koji omogućava nižim tužiocima da se žale na nezakonita uputstva koja daju viši tužioci. Ovo takođe smanjuje rizik da bi sistem bio zloupotrebljen za skrivene ciljeve", naveli su izvestioci Venecijanske komisije.

Katarina Golubović objašnjava da, kako radne verzije pravosudnih zakona traže veću transparentnost rada pravosudnih saveta, odluke o sudbinama javnih tužilaca će biti pod okom javnosti, te da "neće više moći Republički tužilac olako nekoga da skine sa predmeta ili da ga uputi u drugo tužilaštvo bez obrazloženja". 

"S druge strane, pitanje je kako će se javni tužioci nositi sa činjenicom da su oni, a ne šef, odgovorni za svaki postupak", rekla je Golubović.

Mandić je istakla da je tužilaštvo u posebno nepovoljnom položaju zbog izbora najvišeg tužioca u političkom telu, stroge interne hijerarhije, manjinskom glasu u tužilačkom savetu.

Istakla je da je pozitivna strana ustavnih promena ukidanje takozvanog probnog mandata sudija – prema prethodnom ustavnom rešenju sudije su birane u Narodnoj skupštini na trogodišnji period, da bih ih nakon njegovog isteka, na stalnu funkciju birao Visoki savet sudstva.

"Pozitivno je i to što je izbor sudija, predsednika sudova i tužilaca izmešten iz Narodne skupštine u dva pravosudna tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva. Međutim, ni ove pozitivne promene nisu bez ostatka i to je ono na šta mi uporno upozoravamo", rekla je Mandić.

Od rešenja koja su, kako je navela "očigledno pogrešna", istakla je zadržavanje izbora najvišeg tužioca u Narodnoj skupštini, zadržavanje strogog hijerarhijskog odnosa višeg u odnosu na nižeg javnog tužioca, čak uz ustavnu institucionalizaciju obaveznog uputstva višeg tužioca, što do sada nije bio slučaj.

"Ustavna rešenja su osmišljena tako da doslovno pulsiraju u ritmu potreba ove ili neke naredne vladajuće većine, a to je upravo ono što smo želeli da izbegnemo", kazala je ona.

Kada je reč o ustavnim promenama u kontekstu evrointegracija, Mandić ističe da će Srbija dobiti pozitivne poene, ali kratkoročno.

"Kratkoročno, dobićemo, i već smo dobili, poneki pozitivan poen zbog toga što smo bilo šta uradili na ovom planu. Dugoročno, mislim da ćemo biti vraćeni na popravni ispit, kada postane jasno da ova rešenja nisu bila dovoljna da dovedu do suštinske promene – da političku vlast povinuju Ustavu i zakonu", rekla je ona.

(Beta, 30.12.2022)

Povezane vesti »

Ključne reči

Politika, najnovije vesti »