Србија и превоз опасних материја: Четири најризичнија места

До хемијских удеса у Србији могло би да дође у новосадском пристаништу које користи Нафтна индустрије Србије, али и током превоза опасних материја кроз Панчево и железничку станицу Димитровград, на истоку земље.

Све то је набројано у опсежном документу Министарства унутрашњих послова Процена ризика од катастрофа у Републици Србији, који је Влада усвојила марта 2019.

„Овакву процену ризика уради држава и на основу тога сваки град и локална самоуправа раде своје процене ризика за оно што се код њих налази, а на основу тога фабрике праве планове заштите од удеса.

„Тако се све спушта ниже и ниже&qуот;, објашњава Душан Благојевић, лиценцирани консултант за процене ризика од катастрофа.

Он је раније рекао да је црна тачка и Врачарски тунел у Београду, кроз који се превозе опасне материје од кад су промењене руте железничког саобраћаја због изградње Београда на води.

• Код Пирота почиње уклањање вагона воза који је превозио амонијак, нови инцидент код Зајечара
• Вуков споменик некад и сад: Велелепна београдска железничка станица као „млада госпођица у ритама&qуот;
• Воз је увек бржи

На сваких неколико година догоди се несрећа у Србији у складиштима или током превоза опасних материја, а последње недеље 2022. десиле су се чак две.

Најпре се воз који је превозио 900 тона амонијака преврнуо код Пирота, а део отровног гаса исцурео, да би четири дана касније теретни воз са фосфорном киселином испао из шина код Зајечара, али није било оштећења цистерне, тврде надлежни.

У Процени ризика од катастрофа МУП-а, наводи се да су анализе и детаљне истраге хемијских удеса показале да је до инцидената у прошлости долазило због низа техничких и организационих пропуста и грешака менаџмента и да ове несреће нису изазване једним догађајем.

У изради овог документа на 700 страна су учествовале десетине стручњака из различитих министарстава, дирекција, републичких завода и универзитета.

Како би се ризици од несрећа смањили, у неким локалним самоуправама је урађено пуно, у некима мало, каже Благојевић и додаје да је тешко дати прецизну оцену јер информације често нису јавне.

„Процена ризика подразумева да ви знате да имате фабрику која има резервоар са амонијаком у граду и да знате кад се огласи сирена да треба да бежите лево или десно и да имате списак стручних људи из сектора који кажу како да се реагују, списак машина и опреме и поверенике цивилне заштите који организују спашавање људи&qуот;, наводи Благојевић.

До објављивања овог текста, ББЦ није добио одговоре од МУП-а Србије на питања о томе шта је урађено како би се ризици од техничко технолошких несрећа смањили.

Ово је четири сценарија на које стручњаци упозоравају када су у питању несреће током производње или превоза опасних материја.

1. Дунавско пристаниште у Новом Саду: Изливање баржи са сировом нафтом

Сценарио за највероватнији нежељени хемијски удес

Комплекс „НИС а. д.&qуот; Нови Сад се налази на левој обали Дунава у привредној зони другог највећег града у Србији, на самом ушћу канала Дунав-Тиса-Дунав (ДТД) у реку.

Када нафта стигне у пристаниште или се ту претаче и плови даље, постоји шанса да дође до изливања.

Нежељени сценарио предвиђа удес и потапање шлепа и испуштања сирове нафте у канал ДТД којим ће доћи до загађења површинске воде.

Нафта би загадила Дунав и могла да доспе у територијалне воде Румуније.

Изливање би утицало на живи свет реке, а људи би били индиректно угрожени прекидом водоснабдевања услед загађења изворишта водоснабдевања.

Број угрожених становника зависио би од реакције заштитних тимова, ватрогасно спасилачких и других служби.

Прво на удару би било водоснабдевање Града Новог Сада, а у зависности од реакције и сви водозахвати на реци Дунав, низводно од овог града.

Стручњаци су проценили да постоји висок ниво ризика да се оваква несрећа догоди, а наводе да би имала озбиљне последице по животну средину и катастрофалне када је у питању материјална штета.

Становништво и државни органи су делимично припремљени за случај оваквог удеса, наводи се у документу МУП-а.

Како би се смањио степен ризика, између осталог, израђени су планови заштите од удеса и набављена је заштитна опрема - пумпе, бове, сидра и комплети за поправку.

2. Панчево: Експлозија ауто цистерне током превоза течног нафтног гаса или пропан-бутан смеше

Сценарио за највероватнији нежељени догађај у транспорту опасне робе

На територији Панчева се налазе Нафтна индустрија Србије, Петрохемија и Азотара, која тренутно не ради.

Само рафинерија прими и отпреми око три милиона тона опасне робе годишње.

Све опасне материје неопходне за рад ових постројења се превозе улицом Жарка Зрењанина кроз насеље Војловица са око 8.500 становника.

Стручњаци који су радили на Процени ризика, наводе да би до удеса могло да дође на раскрсници улица Жарка Зрењанина и Првомајске, када се из правца рафинерије скреће лево на обилазницу око Панчева у правцу Београда.

Ту је саобраћај врло густ, а у близини се налази и пруга којом пролази сав железнички саобраћај за и из индустријске зоне.

Опасни материјали раскрсницом пролазе стално радним данима - у просеку једно возило у сваком циклусу семафора.

Уколико би дошло до саобраћајне незгоде и експлозије ауто цистерне која превози веома запаљиви гас, пожар би букнуо на површини пречника 600 метара.

Гас се превози под притиском и може да експлодира ако се изложи топлоти, пише у документу МУП-а.

Процена је да би то утицало на здравље и животе око 800 људи, а да би 600 било принуђено да се привремено исели из стамбених објеката.

Изложеност гасу повећава ризик од генетских промена и оболевања од карцинома.

Штета би се мерила стотинама хиљада евра.

3. Железничка станица Димитровград: Истицање две до три тоне отровног нагризајућег гаса

Нежељени сценарио са најтежим могућим последицама у транспорту опасне робе

Димитровград се налази на истоку Србије на два километра од граничног прелаза Градина ка Бугарској.

Територија Димитровграда се налази на директном железничком и друмском коридору између истока и запада Европе.

Велика количине опасне робе превози се кроз овај град, а због царинских процедура се и врло дуго задржава на његовој територији.

Кроз железничку станицу у Димитровграду се годишње превезе преко 50.000 тона амонијака.

Уколико би из неке цистерне процурео амонијак уз интензивно шиштање гаса, као што се десило у недељу у Пироту, подручје би привремено било прекривено облаком дима, наводи се у Процени ризика.

Могуће је да би удес довео до тровања запослених на железници, али и путника и становника јер је у близини стамбено насеље.

• Ко вози српске возове, а ко ће сутра њима управљати
• Ишао сам возом од Београда до Ниша - и преживео
• Дуг пут до обилазнице око Београда: Сва отварања и најаве завршетка радова

Процена је да би угрожено било око 2.700 људи, да би шесторо умро, а да би 20 животно угрожених било потребно сместити у болницу са јединицом интензивне неге са механичком вентилацијом.

Више од 2.000 људи би тражило лекарку помоћ.

Материјална штета би се мерила десетина хиљада евра.

4. Врачарски тунел у Београду: Превртање вагона са цистерном амонијака

Овај сценарио није наведен у документу МУП-а, већ су о њему говорили стручњаци у медијима у више наврата.

Због изградње Београда на води, железнички превоз опасних материја кроз главни град не иде више преко Калемегдана, већ кроз центар града подземном железницом која спаја станице Панчевачки мост, Вуков споменик и Карађорђев парк.

О томе је летос за ББЦ на српском говорио Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног Института ЦИП, који је рекао да је - управо због превоза опасних материјала - требало прво завршити деоницу од Бубањ Потока до Панчева обилазнице око Београда, где би се паралелно градила и железничка пруга.

„Сада возови са опасним експлозивним материјама иду кроз станицу Вуков споменик и зато је железница требало да тражи да прва деоница буде од Бубањ Потока до Панчева.

„Тако би се панчевачка рафинерија, Азотара и Петрохемија снабдевале возом, односно отвореном железницом&qуот;, објашњава Игњатовић.

Врачарски тунел није пројектован за транспорт опасних материја, о чему је писала и Балканска истраживачка мрежа прошле године.

Душан Благојевић, иначе хемијски инжењер, изјавио је раније да кроз овај тунел пролазе вагони са бензином, дизелом, течним нафтним гасом, фосфорном, сумпорном киселином, хлором и амонијаком, а да практично не постоји могућност реаговања уколико дође до удеса.

Најопаснији сценарио би био уколико би дошло до несреће цистерне са амонијаком, рекао је он за Н1.

„Она не може да се извади, или помери, не може да јој се приђе, нема опреме којом би могли да је вратите на место у тунелу или да је изгурате напоље јер ће да вам експлодира од варничења које су дешава.

„Остаје вам да буквално затворите Београд и да чекате&qуот;, рекао је Благојевић.

Ако би се догодила експлозија неког гаса, могао би да се уруши значајан број објеката у центру Београда, здравље и животи људи би били угрожени, а цурење опасних течности брзо би завршило у водотоковима.

Транспорт опасних материја кроз престоницу контролишу Србија карго и Инфраструктура железница и то се „ради веома одговорно&qуот;, рекао је министар грађевине и саобраћај Горан Весић.

Додао је да је суштинско решење изградња обилазнице око Београда, те да се у јуну очекује да буде пуштена деоница до Бубањ Потока.

Изградња дела обилазнице до Панчева и железничко друмског моста код Винче ће омогућити и железничку обилазницу око Београда, тако да терет неће да улази у град, рекао је Весић.

Панчевачка „Азотара&qуот;: Хемијски удес испуштања амонијака из складишног резервоара

Сценарио за нежељени догађај са најтежим могућим последицама када је Азотара активна

Панчево је економски и културни центар јужног Баната, а налази се на 18 километара североисточно од главног града Србије, на ушћу Тамиша у Дунав.

Зона нафтно-хемијске индустрије (Јужна зона) налази се на југоисточном ободу Панчева, непосредно уз стамбену зону Војловица.

Иако је наведена као место потенцијално најопаснијег хемијског удеса у земљи у Процени ризика МУП-а, ХИП Азотара Панчево је у стечају и не ради.

Стечајни поступак над Азотаром је отворен 14. септембра 2018. године, а процена ризика МУП-а је рађена 2017.

Ова Процена ризика би требало да се ажурира на три године, што са овим документом није случај.

„Азотара не ради и тај ризик не постоји, резервоар у Азотари је празан.

„Али ми урадимо један документ и онда ајмо сад сви кући, то је наш однос према ризику као државе генерално, покрили смо се папирима и то је то&qуот;, каже Благојевић.

Док је радила, ХИП Азотара Панчево је била једна од највећих фабрика минералног ђубрива и азотних једињења у региону и једини произвођач амонијака, карбамида и амонијум-нитрата у Србији.

Азотару је купила фирма „Промист&qуот; из Новог Сада у мају 2021. године, па се очекује поновно покретање производње.

У комплексу се тренутно налазе само опасне материје које су затечене пре куповине, наводи се у недавно објављеном извештају о безбедности у коме се није разматрао најгори могући сценарио експлозије резервоара.

Ако почне са радом, Азотара би поново представљала ризично место, упозорава Благојевић.

Уколико би дошло до катастрофалног оштећења на једном од резервоара - великом ваљкастом резервоару ФБ-3001, капацитета 15.000 тона - дошло би до неконтролисаног ослобађања амонијака и формирања токсичног облака, наводи се у Процени ризика МУП-а.

Амонијак је отровни гас, а симптоми и знаци тровања зависе од тога којим концентрацијама амонијака су људи изложени и каквог су здравља.

У блажим случајевима долази до иритације дисајних путева, кашља, гушења и печења у грлу и носу, а при високим концентрацијама може бити смртоносан.

Стручњаци су сценарио за Азотару припремили због старости процесне опреме, количине и својстава амонијака који су некада складиштени на комплексу ове компаније и обима могућих последица, имајући у виду велике удесе са катастрофалним последицама који су се у прошлости догодили у свету на оваквим или сличним постројењима.

Уколико би дошло до катастрофалног оштећења резервоара са амонијаком и неконтролисаног ослобађања гаса, број потенцијално угрожених људи био би око 8.000.

Око 6.400 особа би се јавило на преглед, који обухвата снимање и испитивање плућних функција, наводи се у документу МУП-а.

Животна средина била би загађена површинским водама, а дошло би и до помора рибе у непосредној близини.

Укупна материјална штета мерила би се десетинама милиона евра.

Све то би се одразило на земљиште и подземне воде, јер до Азотаре иде један од рукаваца Дунава.

И за овај сценарио изливања амонијака, становништво и државни органи били су „делимично припремљени&qуот;, иако је било више удеса у Азотари протеклих деценија.

Набројани су случајеви изливања амонијака у фебруару 1985, током НАТО бомбардовања 1999, маја 2000. и септембра 2008.

Једини хемијски удес са смртним исходом био је јануара 2017. кад је настрадао руководилац смене због удисања амонијака.

Како би се ризик од изливања амонијака смањио, резервоар је био обезбеђен и редовно се контролисао, дефинисан је начин узбуне и план заштите од удеса, а набављена је и специјална заштитна опрема од заштитних одела до апарата за дисање.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.30.2022)