Демостат: Опозиција и владајуће странке имају једнаке шансе на евентуалним пролећним изборима
Идеолошка хомогеност Српске напредне странке (СНС) прилично је слаба и у тренду опадања, јер је уочена извесна дистанца гласача и симпатизера у односу на партију, показало је истраживање јавног мњења у Београду, које је у децембру спровео Истраживачко-издавачки центар Демостат .
Социолог Срећко Михаиловић, који је и главни истраживач Демостата, рекао је је за емисију "Пола сата Демостата", да би "шансе за победу опозиције и владајућих странака на евентуалним пролећним београдским изборима биле изједначене".
"Опозиција има шансе ако би била иоле јединствена, ако би имала два, три заједничка циља и борила се у првом кораку са њиховим остварењем, међутим, опозиционе странке улазе у коалицију са комплетним програмом, очекујући да ће њихов програм преузети друга странка, а то исто очекује та друга партија", навео је Михаиловић.
Како преноси поратл Демостата, Михаиловић је казао и да је питање резултата било којих избора у Србији заправо питање да ли ће процес урушавања СНС-а бити настављен и да ли ће то опозиција искористити.
"Наилазимо на између једне петине и једне четвртине чланова, симпатизера и присталица странке који мисле другачије од већине у тој странци, што значи да је странка на путу да се дехомогенизује. У таквој ситуацији, они могу да гласају за неког другог, да направе отклон према странци из разноразних разлога, било да су морални, везани за неку личну корист коју нису успели да реализују", рекао је Михаиловић.
Он је додао и да је мања дистанца симпатизера СНС-а према лидеру странке Александру Вучићу, "који и даље остаје чврст ослонац поштован од знатног дела бирачког тела".
Михаиловић је оценио да у Србији "укупну политику одређују три друштвена феномена - однос Србије према ЕУ, однос Србије према Русији и однос према решавању косовског проблема", као и да су то области на које су се питања у децембарском истраживању такође односила.
Говорећи о односу Србије према ЕУ, Михаиловић је навео да је "по око 30 одсто испитаника 'за' и 'против' уласка у ЕУ, док постоји највећи број оних који нису ни на једној страни, било да су неодлучни или имају јаких аргумената и за једну и за другу опцију", као и да "у Србији постоји мањак информација о позитивним аспектима приступања и учлањења у ЕУ, и да се констатује сукоб чињеничног и емоционалног односа према ЕУ".
"Џеп нам је на Западу, а имагинарно срце на Истоку и у Русији. То је разлика између емоционалног односа и рационалног, између интересног односа и неке имагинарне љубави. Ми волимо Русе, Руси воле Бугаре, ми не волимо Бугаре и то је један такав круг љубави између народа која је чудна", навео је он.
Михаиловић је, говорећи о резултатима истраживања Демостата о односу грађана Србије према косовском проблему, рекао да "није изненађујуће" што је 70 одсто испитаних одговорило да "није спремно да ратује са Албанцима".
"Показује се смиривање тензија у јавном мњењу и разумнији однос грађана према решавању косовског проблема, с тим што је то тек у зачетку. Ми немамо већину на разумној страни, али ако се иде тим правцем, то је добро", истакао је Михаиловић.
Према његовим речима, девет од десет испитаника сматра да ниједна политичка партија не може да реши проблеме Београђана, као и да су "Београђани махом задовољни својим животом, али нису Београдом и Србијом".
"Од десет људи девет мисли да нема политичке партије која би успешно могла да реши проблеме Београда. То је један од најпесимистичнијих налаза у овом истраживању, толика неверица у политичке странке", истакао је он.
Михаиловић је закључио да "постоји негативан однос према политичким партијама, те да грађани у толикој мери немају поверења у лидере, странке и политичке институције, да то политички живот снижава до мере да у политици може да се ради свашта и да се у тај посао укључе људи који било где друго не би могли да раде ни иоле пристојан посао".
(Бета, 03.01.2023)
