Европа и време: Невероватни зимски топлотни талас

Само неколико месеци после летњих топлотних таласа и суша, Европу је сада дочекало ново изненађење - до сада најекстремнији забележени зимски топлотни талас.

У последњих неколико дана су у многим европским земљама забележене температуре од око 20 степени Целзијуса, међу којима су и државе у којима би у ово доба године очекиване температуре биле испод нуле.

На друштвеним мрежама, климатолози ово описују као „потпуно сулудо&qуот;, „апсолутно лудило&qуот; и „несхватљиво&qуот;.

„Присуствујемо до сада невиђеним температурним аномалијама&qуот;, рекао је Максимилијано Ерера, климатолог и историчар временских услова, за ББЦ.

„У многим случајевима, ноћне температуре су биле далеко изнад јулског просека, што је потпуно невероватно за јануар.&qуот;

Температурни рекорди оборени су у осам земаља - Пољској, Холандији, Лихтенштајну, Литванији, Летонији, Чешкој, Данској и Белорусији.

Регионални рекорди се бележе у Немачкој, Француској и Украјини.

Алпска скијалишта мирују без снега: трава је зелена на падинама.

• Лето 2022 - најтоплије у Европи од када постоје мерења
• 2022: Година суше и врућине
• „Ако ме видиш, плачи”: Због суше се појавило камење са застрашујућим порукама у коритима река
• Да ли су рекордно високе октобарске температуре широм Европе „поглед у климатску будућност“

Престоница Пољске, Варшава, на пример, забележила је 18,9 степени Целзијуса у недељу, док би иначе у јануару углавном достизала температуру између -4,8 и 0,4 степени Целзијуса.

Нова температура била је пет степени виша од претходног јануарског рекорда, постављеног пре 30 година.

Дрезден, у Немачкој, постигао је 31. децембра рекордних 19,4 степена, оборивши претходни рекорд од 17,7 степени постављен 1961. године.

Стотине метеоролошких станица широм Европе бележиле су рекордне дневне температуре за месец децембар или јануар, према Светској метеоролошкој организацији (ВМО).

Са врло мало снега у Алпима, многа скијалишта морала су да буду затворена.

„У Швајцарској су планине зелене и до 1.800 метара надморске висине, а исто је и у Аустрији&qуот;, каже професор Рето Кнути, климатски научник при Универзитету ЕТХ у Цириху.

Он је на Твитеру објавио фотографију славног одмаралишта Гштат, где је седамдесетих научио да скија, само са травом, осим врло уског појаса вештачког снега.

Блага клима у Европи уследила је свега неколико дана након екстремно хладног таласа у САД, током ког је страдало више од 60 људи.

Штавише, средином децембра су и делови Европе имали властити ледени период - само да би врло брзо након тога температура скочила на двоцифрене бројке.

ВМО каже да промене могу делимично да се објасне зоном високог притиска изнад Медитеранске области и системом ниског притиска Атлантика, што је довело до снажног „југозападног флукса&qуот; - јужног ветра који је донео топао ваздух из северозападне Африке до средњих географских ширина.

Ваздух је прешао преко источног Атлантика, где су температуре површине мора један до два степена топлије него обично - а чак топлије него уз обалу Шпаније или Португала.

Али стручњаци кажу да је могуће да су поремећаји у поларној млазној струји (појави снажних високих ветрова) такође одиграли извесну улогу.

Професор Кнути каже да је последњих година било спекулација да климатске промене наводе млазну струју да постане „таласастија&qуот;, што доводи до „наглашенијих налета топлог и хладног ваздуха&qуот;.

Хосе Алваро Силва, климатолог из ВМО-а, сагласан је са тим.

Он каже да је то и даље предмет велике расправе, али да има све више доказа да „неки аспекти физичке атмосферске динамике у вези са арктичким отопљавањем&qуот; доведе до поремећаја у млазној струји.

Научници генерално нерадо изјављују да су климатске промене изазвале било који конкретан појединачни временски догађај, јер у игри могу да буду и други фактори.

На пример, ова година је трећа година Ла Ниње у низу - супротно од Ел Ниња, кад се воде централног Пацифика загревају - а то такође врши велики утицај на глобалне временске прилике.

Али научници се слажу да су атмосфера која отопљава и океани који се загревају већ почели да нарушавају нашу климу и временске системе.

Свет је доживео загревање од 1,1 степени Целзијуса откако је индустријализација убрзала сагоревање фосилних горива 1850-их, што је довело до веће концентрације гасова ефекта стаклене баште, као што су угљен диоксид и метан, који задржавају топлоту у атмосфери.

Научници су саопштили да емисије угљен диоксида морају да се смање за 45 одсто са нивоа из 2010. пре 2030, ако желимо да ограничим отопљавање на 1,5 степени Целзијуса и избегнемо опасне климатске промене.

Али Уједињене нације упозоравају да су емисије тренутно на путу да порасту за скоро 11 одсто до 2030. године, уколико владе не промене своју политику.

А то значи да ће учесталост и интензитет екстремних временских прилика само да се појачавају, кажу научници.

У свом извештају о Климатском стању у Европи из 2021. године, објављеном пре два месеца, ВМО је саопштила да су температуре у Европи расле између 1991. и 2021. просечном стопом од око 0,5 степени по деценији, што је највише за било који светски континент и више него двапут више од светског просека.

Професор Кнути саветује људе да се спреме за још сличних појава.

„Најтоплији дан ће постати још топлији&qуот;, каже он, „и лети и зими&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.06.2023)