Велика Британија: Идит Томпсон - жена која је погубљена због љубавниковог злочина

Пре 100 година, 9. јануара 1923. године, Идит Томпсон и њен љубавник Фредерик Бајвотерс погубљени су због убиства њеног мужа, иако није било доказа да је она знала да ће он бити избоден.

Зашто је она осуђена и како је овај случај и даље релевантан после читавог једног века?

Џелат и његови помагачи били су тачни кад су једног леденог уторка ујутро стигли у ћелије за осуђенике у лондонском затвору Холовеј.

Пред њима је лежало клонуло тело двадесетдеветогодишње Идит Томпсон која једва да је била при свести након што су јој више дана били убризгавани јаки седативи.

Зајаукала је кад је тим за погубљење ушао код ње.

„Ма хајде, ускоро ће све бити готово&qуот;, рекао јој је један од мушкараца док ју је дизао подухвативши је око струка.

Идитине руке и чланци били су везани и она је била понета ка шупи у којој су је чекала вешала и подна врата.

Била је мртва у року од неколико секунди.

Скоро километар даље, у затвору Пентонвил, у исто време, њеног двадесетогодишњег љубавника снашла је иста судбина.

Три месеца раније, Фреди Бајвотерс је избо Идитиног мужа Персија док се брачни пар враћао кући из позоришта.

Фреди је све време инсистирао да је то био напад за који његова љубавница није знала да ће уследити.

Идитин злочин је био што је била привлачна, самостална, из радничке класе и неверна - жртва, према једном стручњаку који је радио на случају, нетрпељивости друштва према женама које се нису придржавале моралног кодекса тог времена.

Као што је продуктивни романописац и сценариста Едгар Валас изјавио: „Ако је икада у историји ове земље нека жена била обешена из чистих предрасуда необавештене јавности и без иједне трунчице доказа који би такво вешање оправдао, онда је та жена Идит Томпсон.&qуот;

• Најдуже нерешени случај убиства детета у Лондону
• Убио жену због љубавнице, тело пронађено после 40 година у канализацији
• Мистериозна смрт која опседа Норвешку већ пола века

„Желела је да буде несвакидашња&qуот;

Идит Грејдон била је неко ко је желео другачији живот од оног који се очекивао од једне жене из радничке класе.

Рођена у четврти источног Лондона Мејнор Парк на Божић 1893. године, била је прва од петоро деце.

Као најстарија, Идит би помагала мајци да се стара о сестри и тројици браће.

Чим је завршила школовање, амбициозна и интелигентна млада жена упутила се у град да би тамо радила, придруживши се клобучарима на велико из Барбикана Карлтону и Прајору, код којих се брзо попела у хијерархији и постала главни продавац фирме.

„Она је била нека врста обичне жене која је желела да буде несвакидашња&qуот;, каже списатељица Лора Томпсон, која је написала две књиге о овом случају.

У јануару 1916. године Идит се удала за шпедитера Персија Томпсона, купивши кућу у Кенсингтон Гарденсу број 41, у Илфорду, недалеко од места на ком су обоје одрасли.

Зарађујући плату која је била већа од плате њеног новог мужа - као и од плате њеног оца - Идит је платила више од половине вредности имања од 250 фунти, иако су папири морали да буду издати на Персијево име.

Као свеже удата млада жена од ње се очекивало да се препусти домаћинском животу и мајчинству, али Идит је имала неке друге идеје.

Као изврсна плесачица, уживала је у ноћним изласцима по најлуксузнијим лондонским хотелима и плеснима салама - местима која нису била намењена људима њеног социјалног статуса - а вечери је често проводила са пријатељима у позориштима, биоскопима и ресторанима Вест Енда.

„За мене је она модерна личност, права Грација&qуот;, каже Томпсон, која није у сродству са Идит.

„Она је била градска девојка. Амбициозна, перспективна. Желела је да буде власница сопствене куће, што и јесте била, иако је кућа морала да се води на мужевљево име.&qуот;

Идит, која није желела да буде ограничена конвенцијама времена, није била обична супруга.

Штавише, имала је љубавника, згодног и шармантног мушкарца који је био више од осам година млађи од ње.

• Убијени „Дечак из кутије&qуот; идентификован после 65 година
• Како је Деда Мраз из тржног центра постао озлоглашени серијски убица
• Језиво убиство: Жена одсекла главу пријатељици, осуђена на доживотну робију

„Упознала сам жену која је изгубила три мужа&qуот;

Фредерик Бајвотерс је познавао породицу Грејдон пошто је ишао у школу у исто одељење као и један од Идитине браће.

Са 13 година, Фреди је напустио Лондон да би се пријавио у трговачку морнарицу.

Током допуста у јуну 1921. године, позван је на Острво Вајт на викенд излет са Персијем, Идит и њеном сестром Авис Грејдон.

До краја тог путовања већ је отпочела тајна романса између овог тинејџера и Идит, која се само продубила кад је Фреди позван да одседне неколико недеља код Томпсонових.

Он ће напустити Кенсингтон Гарденс број 41 после свађе са Персијем, који је понекад злостављао супругу.

Током свађе, Перси ју је гурнуо преко читаве собе, после чега јој је остала ружна модрица.

Будући да је Фреди углавном био одсутан, љубавници су се често дописивали у писмима за које је Идит инсистирала да се униште чим се прочитају.

„То су изузетни документи&qуот;, каже Томпсон, чија се нова књига детаљно бави тим писмима.

„Крајње су експресивна, она су њена друга страна исказана на папиру.&qуот;

Идитино писање оличено је изливима емоција и лутањима између факта и фикције.

У једном писму, она се пребацује са описивање баналности свакодневног живота на испољавање крајње личних мисли на тему секса, абортуса и самоубиства.

Повремено је било садржаја који је деловао прилично злокобно.

Страствена читатељка прозе, Идит би понекад замишљала себе као некаквог лика из романа и тада би наговештавала жељу да се реши Персија, и то тако што би му убацила ситне комадиће стакла у храну.

У једном писму је написала:

Јуче сам упознала жену која је изгубила три мужа и то не у рату, двојица су се удавила а један је починио самоубиство, док неки људи које познајем не умеју да изгубе чак ни једног. Колико је све то нефер. Бес и Реџ долазе на вечеру у недељу.

У другом је написала:

Полагала сам велике наде у „сијалицу&qуот; и искористила сам много - и то велике комаде - неуситњене - али није имало ефекта - мислила сам да ћу коначно моћи да ти пошаљем тај телеграм - али не - ништа није било од тога.

Професор са лондонског Универзитетског колеџа Рене Вајс, који је деценијама проучавао овај случај, верује да писма не показују ништа више од излета „претерано бујне романтичне маште&qуот;.

За Идит, њене речи ће се показати смртоносним по њу.

„Зашто је то учинио?&qуот;

Трећег октобра 1922. године, Идит и Перси су провели вече гледајући комедију Тхе Дипперс у позоришту Крајтирион близу Пикадили серкуса.

После представе, одвезли су се подземном железницом до Ливерпул стрита пре него што су се укрцали у воз за Илфорд.

Док су ходали Белгрејв роудом ка кући, неки човек је налетео на њих двоје.

Кад је први пут саслушавана, Идит је испричала полицији да је била одгурнута са пута и да је после тога затекла мужа како лежи на земљи.

Позван је лекар и Перси је проглашен мртвим.

Испрва се мислило да је тридесетдвогодишњак доживео мождани удар, али кад је полиција испитала његово тело, пронађене су ране од ножа на његовом врату.

По дану се лако видело да је његова крв била разливена на делу пута дугом 13 метара.

Персијев брат је рекао полицији да треба да разговарају са Фредијем, који се вратио у главни град две недеље раније.

Претресена је двадесетогодишњакова соба у кући његове мајке и ту је пронађено прво од Идитиних љубавних писама.

У ходнику полицијске станице у Илфорду, детективи су наместили да се Идит и Фреди сретну, у нади да ће се она инкриминисати.

Након овог сусрета, она је закукала: „Зашто је то урадио? Нисам желела да то уради. Ох, Боже, ох, Боже, шта могу да учиним? Морам да испричам истину.&qуот;

Претражена је његова кабина на броду Мореа и пронађено је још писама закључаних у кутију, међу којима је и она која помињу Идитину наводну жељу да Перси нестане из приче.

Фреди није негирао да је избо Персија, али је тврдио да је овај замахнуо на њега и да се он само бранио.

Кад му је полиција рекла да ће Идит такође бити оптужена за убиство, Фреди је одговорио: „Зашто она? Госпођа Томпсон није знала за моја кретања.&qуот;

• Живот пише романе - ауторка „Како убити мужа&qуот; осуђена на доживотни затвор
• Бивше погребнице у затвору, продавале делове тела

„Атмосфера премијере&qуот;

Детаљи из писама били су објављени у свим новинским извештајима о претпретресном рочишту.

Оптуженици су се нашли у средишту праве буре.

„Били су гламурозни. Имали су готово ауру филмских звезда&qуот;, каже Томпсон.

„Он је малтене изгледао као Руперт Брук, а она мора да је исијавала огромну еротску енергију.&qуот;

Шестог децембра 1922. године, Идит и Фреди су уведени у препуну судницу у Олд Бејлију да им се суди за убиство.

Маса се окупила рано испред славног лондонског суда, а место у галерији за јавност било је најтраженије у граду.

Пред крај деветодневног суђења, незапослени мушкарци би стајали сваке ноћи у реду испред зграде а потом наредног јутра продавали своје место у реду за више од просечне недељне плате у Великој Британији.

За писца Беверлија Николса, који је у оно време био млади новинар и присуствовао је читавом суђењу, случај је пратила атмосфера „времена Римског царства кад су хришћани бацани лавовима&qуот;.

Говорећи за емисију на ББЦ-ју 1973. године, он је описао како је Олд Бејли „одисао атмосфером позоришне премијере&qуот;.

„Имали сте све те људе које бисте обично виђали у почасним ложама или сепареима; много виђених жена, људи жељних сензација, и сви су се према томе понашали као да је то нешто за шта су платили карте.&qуот;

Уметници из Мадам Тисоа такође су били присутни у судници број један, цртајући двоје најновијих зликоваца за које се музеј надао да ће их уврстити у своју Галерију ужаса.

„Арогантна и себична млада жена&qуот;

Као кључни докази тужилаштва, на суду су читани одломци из љубавних писама.

Толико су биле гласне реакције из галерије за јавност, да је поротницима наложено да прочитају одломке за себе.

„Ужас приликом читања тих писама наглас на суду, то је оно што ме највише убија - те личне, интимне речи и галерија за јавност која се понашала као помахнитали лудаци који слушају те приватне, приватне ствари - то вам је, по мом мишљењу, као да намерно мучите некога&qуот;, каже Томпсон.

Време у ком се појавио овај случај, после Првог светског рата, чинило се да је само допринело нарастајућем осећању мржње према Идит, објашњава професор Вајс.

„Доминантна верзија је гласила да је Велика Британија препуна ратних удовица, а ту се сад појавила ова арогантна себична млада жена, уз то још скромног порекла, која је имала све - изглед, лепу кућу, новац, доброг мужа, вечере, плесове, позоришта.

„И видите шта је урадила. Један добар човек јој није био довољан.&qуот;

„Јавност је почела да се диви Фредију а жестоко да презире Идит, сирену која је завела мушкарца и тако покренула ланчану реакцију која је за последицу имала мушкарчеву смрт и готово сигурно 'момково' погубљење&qуот;, каже професор Вајс.

„Та жена није крива&qуот;

Јавну нетрпељивост према Идит очигледно је делио и судија Ширмен, који би се често убацивао у име тужилаштва.

Током његовог сумирања, он је поручио поротницима - којима се обраћао искључиво са „господо&qуот; иако су биле присутне и две жене - шта мисли о Идитиној прељуби: „Сигуран сам да сте ви, као и сви други људи здравог разума, испуњени гађењем над овако нечим.&qуот;

Докази против ње у најбољем случају су били танки.

Персијево тело било је тестирано на отрове и трагове стакла, али није пронађено ништа што би је инкриминисало.

Сведочанства очевидаца из ноћи убиства потврдили су Идитин исказ да је била затечена.

Упркос очајничким молбама њеног адвоката да то не чини, Идит је изашла да сведочи у своју корист.

„То је за мене био знак невиности, када сте толико одлучни да желите то да урадите&qуот;, каже Томпсон.

Али Идит је починила страшну грешку.

Тужилаштво је манипулисало оним што је написала у писмима, пронашавши лажне наративе и довевши у заблуду јавност око временских периода како би је „сатерали у ћорсокак&qуот;.

Порота се повукла 11. децембра.

После два сата већања, престрављена Идит је напола донесена назад у судницу да би јој било саопштено да су она и Фреди проглашени кривим за убиство.

„Порота греши. Та жена није крива&qуот;, повикао је Фреди усред гунгуле која је настала у судници.

Преко перике судије Ширмена стављена је црна капа док је изрицао смртну пресуду пару.

Идит је испустила крик из дубине грла док су је одводили у ћелију.

„Није имала никакве шансе&qуот;

Петиција да се Фреди поштеди џелатове омче сакупила је више од милион потписа.

Идит, с друге стране, чинило се није побуђивала превише симпатија.

„Женама се није допадала јер су је се плашиле; била је једна од оних жена за које друге жене мисле да се допадају мушкарцима, била је проблематична и нисте могли да је жалите&qуот;, каже Томпсон.

„Није имала никакве шансе.&qуот;

У новинама су се појављивале колумне о њој, већина осуђујућа.

„Није било околности у случају које би изазвале и најмање саосећање&qуот;, написао је Тајмс.

„Читав случај је једноставан и туробан.&qуот;

Самопрокламована феминисткиња Ребека Вест чак је написала да је Идит „сиротињско дете, шокантно смеће од особе&qуот;.

После погубљења, жене су писале министру унутрашњих послова Вилијаму Бриџмену захваљујући му се зато што је одбранио част њиховог пола не дозволивши да јој се укине смртна казна.

Идит је писала писма из затвора, истичући очај жене која ишчекује смрт.

У једном писму родитељима она је написала:

Данашњи дан изгледа као крај свега. Не могу да мислим - као да сам суочена са празним, дебелим зидом, који ни мој поглед ни моје мисли не могу да пробију. Није у мојој моћи расуђивања да схватим како ова пресуда може да се изрекне за нешто што нисам учинила, за нешто за шта нисам ни знала, пре тога или док се дешавало.

Свака жена осуђена на смрт током претходне деценије била је помилована, али су молбе у Идитино име биле упорно одбијане.

„Кад видите колико је труда и маневрисања Министарство унутрашњих послова морало да уложи да би било сигурно да ће она бити погубљена, смрзнете се од страха&qуот;, каже Томпсон, која верује да је Идитина прељуба доживљена као „атак на морал&qуот; - она врста понашања које ризикује да „уништи институцију брака и све што је свето&qуот;.

„Сада је коначно са њима&qуот;

Аукција ствари из домаћинства Томпсонових одржана је у њиховом брачном дому у септембру 1923. године, а људи су направили гужву у башти и на улици у покушају да се докопају било чега што је припадало Идит.

Један од присутних аукционара описао је како је „жива ограда обршћена зато што су људи који су присуствовали желели да могу да кажу пријатељима да су донели нешто из куће&qуот;.

Воштане фигуре Идит и Фредија биле су главна атракција у Мадам Тисоу, а чинило се да фасцинацији случајем нема краја.

Коначно су уклоњени из Галерије ужаса осамдесетих.

Њихове фигуре су данас склоњене у архиву - восак од ког су направљене је пропао а фарба којом су биле обојене се ољуштила.

Професор Вајс се много година борио за то да Идит буде ослобођена кривице.

Њено тело је 2018. године поново сахрањено са њеним родитељима на градском лондонском гробљу у Мејнор Парку.

„Желео сам да испуним жељу њене мајке на самрти&qуот;, каже он.

„Она је сада макар коначно код куће са њима.&qуот;

За Томпсон, Идитина судбина је и даље релевантна, иако је прошло више од 50 година откако је смртна казна укинута у Великој Британији.

„Важно је подсетити људе да се ништа не мења, предрасуде увек постоје, оне само мењају облик.

„Постоји једно стравично упозорење у овој причи: преиспитајте властите најгоре импулсе према људима према којима осећате предрасуду.

„Живимо у такозваној култури искључивања - она је била буквално отказана - и то је један веома, веома опасан импулс, али друштву је очигледно тешко да му се одупре.&qуот;

Чланак приредио: Бен Џефри

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.11.2023)