Dan devetnaesti. Finale, dve dizalice i tri cisterne. Ponovo oči u oči! Nego kako!

Piše mi Rada, moja draga drugarica. Sad nemoj da staneš, završi do kraja. Nije trebalo da mi kaže dva puta. Završio ručak na brzinu, ,,osedlao žućka,, i krenuo za Sopot. Dečko, ljubazan, bravo, reče da ne može. Krenuo sam i uspeo da snimim ovo. Sopot, ili Sopotski han. Lakše 100 metara od Šangaja i skretanja za Sopot. Dole kraj radnog voza, ušarenili kombinezoni. Odoh. Tamo dalje video sam njih dvojicu iz državne tv. Snimaju stend ap ili čekaju uzivo. Daleko.