Русија и Украјина: „Ми смо де факто чланица НАТО алијансе", каже украјински министар одбране

Украјина је де факто чланица НАТО алијансе, каже украјински министар одбране Алексеј Резњиков, а западне земље, које су некада бринуле да би војна помоћ Украјини довела до ескалације са Русијом, мењају „начин размишљања&qуот;.

У интервјуу за ББЦ, Резњиков је рекао да је сигуран да ће Украјина добити дуго тражено оружје, попут тенкова и борбених авиона, јер се чини да се и Украјина и Русија спремају за нове офанзиве на пролеће.

„Забринутост да ће ескалација достићи нови врхунац, за мене је протоколарног карактера&qуот;, каже Резњиков.

„Украјина као држава и оружане снаге Украјине постале су [чланица] НАТО-а. Де факто, а не де јуре (по закону). Имамо оружје и знамо како да га употребимо&qуот;.

• Шта је НАТО и зашто му Русија не верује
• Шта ће 2023. донети за рат у Украјини: Пет кључних питања
• Финска жели у НАТО, Русија прети одговором
• Може ли се бити ван војних савеза у 21. веку

Путин представља инвазију на Украјину као борбу против западних земаља, које желе да ослабе Русију.

Русија тврди да се бори против НАТО алијансе у Украјини, коју је Запад снабдео оружјем у, како га називају, „агресорском рату&qуот;.

Украјина је годинама покушавала да се придружи војном савезу САД, Канаде и 28 европских земаља, што Путин види као безбедносну претњу по Русију.

Украјински председник Владимир Зеленски залаже се за брзо приступање, али остаје нејасно да ли ће НАТО озбиљно размотрити пуноправно чланство Украјине, чак и после завршетка рата, упркос обећањима о подршци.

Члан 5 НАТО споразума каже да се оружани напад на било коју чланицу треба сматрати нападом на војни савез.

Резњиков, међутим, не сматра да ће његова изјава бити схваћена као контроверзна, и то не само у Русији, већ можда и у НАТО-у, с обзиром на то да алијанса настоји да се не поставља као зараћена страна.

„Зашто [би то било] контроверзно? Истина је. То је чињеница&qуот;, каже Резњиков.

„Сигуран сам да ћемо у блиској будућности и де јуре постати НАТО чланица.&qуот;

Са министаром одбране састајемо се у Кијеву, док трају вероватно најинтензивније борбе украјинских и руских снага од почетка рата, које ће одлучити судбину малог града Соледар, у Доњецкој области на истоку земље.

Руску офанзиву предводи плаћеничка група Вагнер, чији је оснивач Јевгениј Пригожин, дугогодишњи Путинов савезник, постао гласни критичар наступа руске војске у Украјини.

Пригожин је у уторак изјавио да су његови борци преузели контролу над градом, што су одбацили и Кијев и Кремљ.

Резњиков каже да је ситуација у Соледару била „веома тешка&qуот;, али да је „под контролом&qуот;.

Каже да су вагнеровци учествовали у нападима, „талас за таласом&qуот;, што је резултовало великим бројем погинулих.

• Сателитски приказ Соледара, разореног украјинског града
• Русија вероватно заузела рударски град Соледар на истоку, Украјина за сада не потврђује

Украјински министар одбране сматра и да је Пригожин заинтересован за могуће економске користи од заузимања града, где се налазе највећи европски рудници соли.

„Хоће да зарађују крвави новац&qуот;, каже.

Соледар је десетак километара удаљен од Бахмута, стратешког града у којем су украјинске и руске снаге водиле у вишемесечне борбе до исцрпљивања, што је резултовало великим разазарењем и губицима на обе стране.

И тамо је био распоређен велики број вагнероваца, а верује се да је Пригожин схватио заузимање Бахмута као лични циљ.

Резњиков сматра да Вагнер „треба на неки начин да се докаже, како би показали да су бољи од редовне руске војске&qуот;.

Евентуално заузимање Бахмута би руској војсци рашчистило пут ка даљем освајању Краматорска и Славјанска, два упоришта Украјине у Доњецку - региону који је Путинова кључна мета.

Погледајте видео: Битка за Бахмут - у епицентру рата у Украјини

Било какав напредак био би од велике симболичне вредности за Русију после низа понижавајућих неуспеха, као што је хаотично повлачење из североисточног региона Харкова и јужног града Херсона, једине регионалне престонице коју су руске снаге заузеле у рату.

Резњиков каже да свакога дана погине „око 500 или 600&qуот; руских бораца, док Украјина губи десет пута мање људства.

ББЦ није могао независно да провери ове податке.

Верује да Русија припрема „људство, муницију и оружје&qуот; за офанзиву са подручја, које већ заузима на југу и истоку.

Украјини је потребно време да се прегрупише и сачека испоруку западног наоружања.

„Пролеће је најбољи период за нови покрет&qуот;, каже Резњиков.

„Јасно нам је да ће они бити спремни, па морамо и ми да се спремимо у сваком случају&qуот;, додаје.

Међутим, није поновио ранију тврдњу да Русија можда спрема још једну офанзиву из Белорусије, а ово упозорење одбацио је и шеф украјинске војне обавештајне агенције.

За офанзиву са севера, додаје Резњиков, „треба много времена и они [Русија] за то немају ресурсе&qуот;.

• Путин после само три месеца поново променио главнокомандујућег снагама у Украјини
• „Вагнеровци&qуот; бесни на војну команду: Рат у Украјини открио велика неслагања у руским војним структурама
• Отпор руском јуришу на Бахмут, украјинском граду „на крају света“

ББЦ је са њим разговарао дан након што је Министарство одбране Русије сменило команданта руских снага у Украјини, што је било изненађујуће.

Генерал Валериј Герасимов, један од архитеката прошлогодишње инвазије, враћа се функцију коју је обављао генерал Сергеј Суровикин, који је на ту позицију био постављен у октобру.

Промена је, каже Резњиков, резултат „сукоба Пригожина и оружаних снага Руске Федерације&qуот;.

Генерал Суровикин је надгледао недавне бруталне нападе на украјинску енергетску инфраструктуру у којима су, тврди Резњиков, „опустошене залихе [руских ракета], а без постизања било каквих резултата&qуот;.

Пошто су Пољска и Велика Британија први пут откриле планове за испоруку борбених тенкова, Резњиков је уверен да ће Украјина добити „тенкове, борбене авионе или млазњаке и оружје домета до 300 километара&qуот;. јер су се на Западу „ствари промениле&qуот;.

Он је одбацио забринутост да би те најаве могле да изазову руски одговор, упркос сада већ познатим претњама Москве.

„Моја земља је у рату.

„Гађају моје градове, моју болницу, моје вртиће, моје школе. Убили су много, много цивила. Они су војска силоватеља, убица и пљачкаша. Шта још треба да ураде?&qуот;.

Додатно извештавање: Мохамеда Мади, Хана Циба и Роби Рајт.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.13.2023)