Iranski protesti: Osuđeni imaju petnaest minuta da se odbrane dok im preti smrtna kazna

Od početka izbijanja protesta, iranski režim je pogubio četiri mladića.

Do sada je na smrt osuđeno dvadeset dvoje ljudi povezanih sa nemirima, prema Novinskoj agenciji aktivista za ljudska prava (HRANA), iranskom portalu za vesti sa sedištem u inostranstvu.

Muhamed Mehdi Karami, dvadesetdvogodišnji šampion u karateu, pogubljen je 7. januara.

Izvori su rekli za BBC na persijskom da je dobio manje od 15 minuta da se odbrani.

A potom je obešen, samo 65 dana posle hapšenja.

• Ko je osuđen na smrt zbog protesta u Iranu
• BBC novinari plaćaju visoku cenu za izveštavanje o protestima u Iranu
• U Iranu pogubljen čovek za koga se tvrdi da je bio britanski špijun

Njegova priča pokazuje da vlasti u Iranu koriste „egzibiciona suđenja" da bi uterali strah u kosti demonstranata koji žele slobodu i okončanje klerikalnog režima.

Skorašnje pogubljenje britansko-iranskog državljanina Alireze Akbarija još jednom je dovelo do masovne međunarodne osude smrtnih presuda u Iranu.

Iako njegova presuda zato što je britanski špijun nema veze sa uličnim nemirima, njegovo „priznanje pod prisilom" i boravak u samici slede sličan obrazac onoga što u zatvoru trpe demonstranti.

„Ne govori mami ništa"

Protesni pokret pojavio se posle smrti Mahse Amini u policijskom pritvoru u septembru, zato što ona navodno nije „pravilno" nosila obaveznu maramu oko glave.

Muhamed Mehdi uhapšen je 3. novembra u Karadžu u vezi sa ubistvom pripadnika paravojne formacije Basidž.

On je jedan od 16 ljudi optuženih za ovaj zločin kojima je suđeno istovremeno na jednom jedinom zasedanju suda u Karadžu, gradu nadomak Teherana, tokom tri dana.

U Iranu, optuženi dobija pravo da ga zastupa advokat, ali u osetljivim slučajevima kao što je ovaj, ili kad je neko optužen za špijunažu, taj advokat nikad nije nezavistan.

Sud uvek dodeljuje advokata sa spiska koji odobravaju pravosudne vlasti.

Novinarima i članovima porodice nije dozvoljen pristup suđenju tako da je jedini uvid u to šta se dešava iza zatvorenih vrata strogo cenzurisani snimak koji objavljuje pravosuđe.

Na snimku se vidi da je Muhamed Mehdi vidno potresen dok „priznaje" da je udario pripadnika bezbednosnih snaga u glavu kamenom.

Advokat kog mu je dodelio sud to ne osporava niti ulaže prigovor, već od sudije traži oproštaj.

Muhamed Mehdi potom kaže da je „prevaren" i seda.

On je osuđen za „iskvarenost na Zemlji", što sa sobom povlači smrtnu kaznu.

Vlasti obično vrše pritisak na članove porodice da se ne oglašavaju.

Ali Muhamedov otac, Mašalah Karami, koji radi kao ulični prodavac maramica, dao je intervju iranskom listu Etemad.

On je rekao da ga je onog dana kad je osuđen na smrt Muhamed pozvao u suzama.

„Tata, izrekli su nam presudu. Moja je smrtna kazna. Ne govori mami ništa", prepričao je njegov otac šta mu je ovaj rekao, ponovivši da je njegov sin bio nevin.

Jeziva svedočanstva

Kasnije je anonimna i cenjena grupa zvana „1.500 slika" na društvenim mrežama objavila svedočanstvo u kojem se opisuje kako je Muhamed Mehdi mučen.

U njemu se tvrdi da je Muhamed ispričao porodici tokom posete u zatvoru da su ga čuvari tukli dok nije izgubio svest.

Pretpostavili su da je mrtav i bacili njegovo telo u zabitom kraju, ali, dok su odlazili, čuvari su shvatili da je još živ.

Muhamed je ispričao i da su mu pripadnici snaga bezbednosti tokom saslušavanja „svaki dan dodirivali genitalije i pretili da će ga silovati".

Prema pravosudnom sistemu Irana, kad niži sud izrekne smrtnu kaznu, ona se prosleđuje Vrhovnom sudu na odobrenje.

Ali čak i kad Vrhovni sud potvrdi smrtnu kaznu, još uvek može da se uloži žalba na nju.

Otac Muhameda Mehdija rekao je za Etemad da je više puta pokušavao da stupi u vezu sa advokatom kog mu je dodelila država, ali da nije bilo nikakvog odgovora.

Porodica je potom pokušala da angažuje jednog od najistaknutijih iranskih advokata za ljudska prava Muhameda Hoseina Agasija.

„Muhamed me je zvao iz zatvora tri puta i tražio da ga zastupam. Njegovi roditelji su me takođe molili da im zastupam sina", kaže Agasi.

On je pisao lokalnom sudu, a potom i Vrhovnom sudu.

U svakom stadijumu, njegova pisma bila su ignorisana ili odbijena.

A podnošenje tužbe protiv odluke Vrhovnog suda takođe je bilo isključeno.

Iranske vlasti su iznova ponovile da suđenja i presude po hitnom postupku treba da služe kao faktor odvraćanja za demonstrante.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Ugroženi i izolovani

Muhamed Hoseini takođe je pogubljen u Karadžu pošto je bio izvrgnut istoj „farsi" od suđenja.

Njegovi roditelji su pokojni, tako da na društvenim mrežama nije bilo porodične kampanje za njegovo spasavanje, ali su mnogi podelili njegovu objavu govoreći:

„Svi smo mi Muhamedova porodica".

BBC na persijskom utvrdio je da je on patio od bipolarnog poremećaja.

Međutim, Muhamed Hoseini jeste uspeo da angažuje nezavisnu sudsku odbranu nakon što je Vrhovni sud potvrdio njegovu smrtnu kaznu.

Advokat Ali Šarifzadeh Ardakani ga je posetio u zatvoru i kasnije tvitovao o tome.

„Plakao je tokom čitave moje posete. Govorio je o torturi, da su ga tukli dok je bio vezan lisicama i imao povez preko očiju, da su ga šutirali u glavu i da je gubio svest", kaže njegov advokat.

„On je čovek čija su sva priznanja dobijena pod prisilom i nemaju pravnu valjanost."

Ardakani je podneo žalbu na odluku Vrhovnog suda i rečeno mu je da se vrati na sud u subotu 7. januara.

Ali dok je bio na putu tamo, čuo je da je Muhamed Hoseini pogubljen vešanjem.

Advokata su kasnije privele vlasti, a trenutno je na slobodi pod kaucijom.

Nemaju kome da se obrate

Grupe za zaštitu ljudskih prava kritikovale su suđenja zbog oslanjanja na „priznanja pod prisilom", kada optuženi inkriminišu sami sebe.

Izvor je za BBC na persijskom rekao da advokat kog je dodelila država praktično služi kao „ispitivač", vršeći pritisak na optuženog umesto da ga brani.

Iranska ljudska prava, nevladina organizacija sa sedištem u Norveškoj, utvrdila je da potencijalno pogubljenje čeka 109 ljudi.

Uspela je da sazna godište za njih 60.

Ova nevladina organizacija kaže da je prosečno godište onih kojima je zaprećeno smrtnom kaznom 27 godina, dok su troje njih mlađi od 18 godina.

Postoji još jedan srceparajući simbol protestnog pokreta koji se naširoko deli na društvenim mrežama.

Mašalah Karami kleči na sinovljevom grobu u žutom džemperu koji izgleda kao da je pripadao njegovom sinu.

U jednoj ruci iznad glave drži fotografiju Muhameda u crnoj majici.

Drugom rukom se drži za vrat.

Pogledajte i ovo svedočenje iranske demonstrantkinje:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.17.2023)