Произвођачи пшенице у Србији призивају снег како би се зауставио њен нагли раст и спречила штета
Пољопривредници у Србији, који су јесенас засејали пшеницу, призивају снег како би се спречила штета због њеног наглог бокорење и раста, изазваног високим температурама и да не би били присиљени да користе регулатор раста, што повећава трошкове производње.
Драшко Живковић из Малог Црнића у Браничевском округу рекао је за Бету да је боља пшеница која је засејана касније јер је рана нагло израсла, повећава лисну масу, а слабије се развија корен.
"Пшеница је у релативно добром стању, боља је касније засејана јер је нижег раста и сада је потребан снег и мраз како би се зауставиио њен раст и касније полегање, а последица тога била би слабији принос. Ако и даље буду високе температуре у сред зиме бићемо принуђени да користимо регулатор раста, што повећава трошкове производње", рекао је Живковић, који је пшеницом засејао 30 хектара.
Он је рекао да је у том подручју јесенас засејано исто толико хектара као и годину дана раније, али да су поједини пољопривредници смањили количину употребљеног минералног ђубрива, због високих цена.
Живковић је рекао да је већина пољопривредника задржала вишкове пшенице из прошлогодишње жетве и да чека да цене порасту.
"Цена пшенице је средином новембра прошле године изгледа била максимална и износила 43-44 динара по килограму да би затим пала на 35-36 динара, па смо, вероватно, погрешили што је тада нисмо продали", рекао је Живковић.
Према речима председника Независне асоцијације пољопривредника Србије Јовице Јакшића из Баваништа у Банату јесенас су пшеницом засејане веће површине него 2021. године из страха да ће, због прошлогодишње суше, пролећна сетва бити ризичнија.
"Пшеница, која је рано засејана у јесен прошле године, је у лошијем стању него касније засејана и због сунчаних дана напали су је инсекти, па су поједини пољопривредници морали већ да је запрашују", рекао је Јакшић који пшеницом засејао око 350 хектара.
Додао је да не памти да је скоро пшеница запрашивана против штеточина, убрзо после сетве и да је потребно да што пре падне снег како би успорио њен раст.
Он је рекао да већина пољопривредника чека да цена пшенице порасте да би продали прошлогодишњи вишак, али и да очекују да цена минералног ђубрива за пролећну прихрану значајније падне.
Директорака Удружења за унапређење производње и извоза житарица и уљарица "Жита Србије" Сунчица Савовић рекла је да је извоз пшенице и кукуруза из Србије потпуно заустављен иако су укинута ограничења (квоте).
Она је рекла да је у црноморском региону велика понуда пшенице из Мађарске, Румуније, Бугарске и Украјине, а други разлог је што цена домаћег жита није конкурентна ценама по којима га продају власници из тих земаља.
"Пшеница се не извози из Србије јер домаће цене нису конкурентне ценама мађарске, румунске, бугарске и украјинске пшенице у луци Констанца. Осим тога, домаћи произвођачи и не нуде вишкове на продају јер чекају да цена порасте, па ће тек за око месец дана понуда порасти када буду приморани да је продају због куповине минералног ђубрива", рекла је Савовић.
Додала је да Србија није у могућности ни да вишкове извезе у северну Африку (Египат, Тунис, Алжир), где се пшеница тражи јер нема адекватних транспортних средстава да отпремни робу, а и трошкови транспорта би повећали цену. Речне барже, према њеним речима, из Србије могу да повезу до 2.000 тона, а бродови који возе пшеницу из тих земаља носе од 25.000 до 50.000 тона, што говори колико пута баржа треба да се "окрене" да би превезла исто колико и брод.
"Произвођачи пшенице у Србији могу да чекају вишу цену пшенице, али биланси не показују да ће бити неке несташице и раста цена", рекла је Савовић и навела да је јесенас пшеницом засејано 725.000 хектара, што је око 17 одсто више него годину дана раније.
(Бета, 18.01.2023)
