Криво срастање, тешко одрастање

Један од (сасвим оправдано) најхваљенијих артхаус филмова у годинама за нама, Афтерсун, на она пословична “велика врата” вратио је поетски натурализам у филмском виђењу и извођењу. Сценаристкињи и редитељки, па још и дебитанткињи Шарлот Велс управо такав избор био је најприкладнији оквир за причу о психичким стањима и душевним превирањима која и каква су неретко прилично компликована за пренети у филмски језик и медиј. Наречена поетичност је пак у