Iz opanaka su htele u gospodske čizme, sa livada na trgove, iz štala u kafiće: Samotnjak sa Zlatibora je ostao neženja i zbog toga se gorko kaje
Blic 29.01.2023
S praga me je pozvao da uđem, a komotno je i sa punim pravom mogao da mi pokaže nalevo krug. U sredu je bilo jutrom, kad sam mu nezvan i neznan, s puta koji vara da vodi ljudima, otvorio kapiju i kročio u dvorište.
Meka duša zlatiborska, kamuflirana neurednom bradom i grubim rukama, vaspitana je da širom i pred svakim otvara vrata. Tuga jedna što malo ko na njih zakuca. Bila je i željna priče, istina. Zna da prođe i po deset dana da se Ljubinko Marjanović (57), usamljenik iz Dobroselice, ni sa kim poznatim ne porazgovara oči u oči. Mislio je od mene da sam turista, jedan od onih što mu prolaze više kuće da obiđu prerast, šuplju dobroseličku stenu. Sem blata koje su čizme
