Tanja Stupar Trifunović: Peče

Nemaš odavde kud kad ovaj zvizgan upeče kada te sabije pod ploču kada ti zguli kožu kada te bole kosti i travka i zamka koju si ptici postavio i njena kost meka dok puca sada u tvojoj odzvanja Ulovljen sam kažeš i nebom i zemljom i nasiljem njihovim nad nama da mame oči da krive kičmu da dižu da lome da stišću da jedu da mislimo da ćemo gore a dolje nas gura ona sila u koju zurimo dok sunce izlazi i dok dan još rasparan nije (znaš kako ovdje peče kćeri) mislio sam