Čadež (PKS): Za privredu Srbije tržište EU nema alternativu

Beta 09.02.2023

Geografski, sistemski i industrijski vezani smo za Evropsku uniju, ne postoji alternativa, ovaj region jeste i biće deo zajedničkog evropskog tržišta, a bilo kakve sankcije i remećenje trgovine sa EU bilo bi pogubno za privredu Srbije, rekao je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.

Gostujući na RTS-u Čadež je istakao da, na osnovu ankete koju je PKS sprovela među privrednicima, 77 procenata smatra da bi uvođenje bilo kakvih sankcija uticalo na likvidnost poslovanja, 66 odsto privrednika ocenjuje da bi se to odrazilo na zapošljavanje.

Kako je naveo, čak 80 procenata privrednika upozorava da bi bilo kakvo pogoršanje odnosa sa EU dovelo do povećanja kamatnih stopa i ugrozilo poslovanje.

Čadež je podsetio da u Srbiji posluje 10.000 kompanija koje većinski kapital imaju iz EU, a kad se na to doda 80 odsto onih koje izvoze i posluju sa tržištem Unije dolazi se do brojke o 370.000 radnih mesta najviše zaposlenih u prerađivačkom i prehrambenom sektoru i IT sektoru.

"Ako dođe do gašenja 10 odsto firmi koje posluju sa EU neće biti dovoljno plata za 16.000 nastavnika ili 14.000 zdravstvenih radnika. Čak kineski i turski investitori u Srbiji izvoze više od polovine, neki čak i do 84 odsto svojih proizvoda u EU, njih zanima to tržište", kazao je Čadež. Dodao je da je EU spremna da subvecioniše kroz različite mere svoju industriju, što je dobro i za srpsku privredu.

Ukazao je na to da je stanje srpske privrede dobro i da raste spoljnotrgovinska razmena.

"Spoljnotrgovinska razmena Srbije u evrima lane je porasla za 31,1 odsto. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, zatim sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom", rekao je on.

Podsetio je da je prošlogodišnja spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 66,6 milijardi evra i bila je veća za 31,1 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Izvoz je porastao za 26,3 odsto i iznosio 27,6 milijardi evra, a uvoz je povećan za 34,8 odsto i iznosio je 39 milijardi evra.

(Beta, 09.02.2023)

Povezane vesti »

Ključne reči

Ekonomija, najnovije vesti »