Zar ne čuješ lavež pasa?

– Kaži mi, pošto si gore, Ignasio, ako čuješ kakav šum ili ako spaziš neko svetlo. – Ne vidi se ništa. – Biće da smo već blizu. – Da, ali ništa se ne čuje. – Dobro gledaj! – Ništa se ne vidi. – Kuku tebi, Ignasio. Puzajući preko kamenjara, duga, crna senka dvojice ljudi kretala se gore-dole, smanjivala i izduživala dok je grabila duž obale potoka. Senka beše jedinstvena, teturava. Poput nekog okruglog bleska, mesec se pomaljao iz zemlje. – Mora da već stižemo u to