BBC vesti na srpskom

Srbija, trgovina ljudima i radna eksploatacija: Prošle godine identifikovane 62 žrtve - kome se javiti za pomoć

Tokom 2022. godine, državni Centar za zaštitu od trgovine ljudima, dobio je 138 prijava zbog sumnje na trgovinu ljudima, a identifikovane su 62 žrtve.

BBC News 10.02.2023
trgovina ljudima
PA Media

Kada je u oktobru 2021. godine došla u Srbiju u potrazi za poslom, žena sa Filipina očekivala je da će joj posao doneti lepši život.

Umesto toga, postala je žrtva trgovine ljudima zbog radne eksploatacije.

Samanta* je vodila računa o domaćinstvu u Beogradu, radila između 14 i 16 sati dnevno, uz fiktivni ugovor, bez radne dozvole, ispričala je nedavno ona za Vojvođansi istraživački-analitički centar (VOICE).

Tokom 2022. godine, državni Centar za zaštitu od trgovine ljudima, dobio je 138 prijava zbog sumnje na trgovinu ljudima, a identifikovane su 62 žrtve.

U većini slučajeva, identifikovane žrtve bile su žene, navodi se u saopštenju Centra.

Seksualna eksploatacija je i dalje najdominantniji vid trgovine ljudima, sa više od polovine identifikovanih slučajeva.

Trgovina ljudima zbog radne eksploatacije u 2022. zabeležena je u sedam odsto registrovanih slučajeva.

Širom sveta živi oko 25 miliona žrtava trgovine ljudima, procene su Međunarodne organizacije rada.

U svetu u modernom ropstvu živi oko 50 miliona ljudi, a među njima su žrtve trgovine ljudima i oni koji su primorani na brak.

Kako bi sprečila i smanjila broj žrtava trgovine ljudima zbog radne eksploatacije, Akcija protiv trgovine ljudima (ASTRA) razvila je aplikaciju Safe at Work / Rad na sigurno.

Kako navode iz te organizacije, aplikacija je napravljena kako bi se potencijalne žrtve na vreme, pre stupanja u rizičan radni odnos, informisale i zaštitile, ili, ukoliko su već u situaciji eksploatacije, znale kome da se obrate za pomoć.


Pogledajte i ovaj video:


Šta je trgovina ljudima?

Vrsta savremenog ropstva i problem svetskih razmera koji pogađa ne samo zemlje koje se nalaze u fazi ekonomske i društvene tranzicije, već i industrijski razvijene zemlje, navedeno je na sajtu Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja Atina.

Smatra se da je trgovina ljudima globalno najrasprostranjenije krivično delo, koje svakodnevno utiče na živote miliona žena, muškaraca i dece, navode iz organizacije ASTRA.

Trgovina ljudima je jedna od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca, navedeno je u definiciji Ministarstva pravde.

Trgovci ljudima na globalnom i godišnjem nivou zarade oko 150 milijardi dolara.

Podrazumeva vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje i držanje lica u cilju eksploatacije, pretnjom ili primenom sile, zabludom, zloupotrebama, davanjem ili primanjem novca.

Lanac trgovine ljudima ima nekoliko faza i podrazumeva regrutovanje, tranzit žrtve i njenu eksploataciju.

Najčešće žrtve trgovine ljudima su devojke i žene, ljudi sa malo životnog iskustva, siromašni i nezaposleni, deca, fizički i drugi radnici, navedeno je na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Žrtva trgovine ljudima postaje se najčešće preko oglasa za primamljive poslove u inostranstvu, novostečenih poznanika koji obećavaju poslove, brak i bezbrižnu budućnost.

Za krivično delo trgovine ljudima u Srbiji propisana zatvorska kazna od tri do 12 godina.


Kome se javiti za pomoć?

  • Policija - 192
  • Upravi kriminalističke policije: 0800 100 388
  • Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima: +381 63 610 590
  • ASTRA - Nevladina oganizacija posvećenja iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima i eksploatacije, naročito ženama i decom, kao i efikasnom potragom za nestalom decom +381 11 785 0000
  • ATINA - Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja +381 61 63 84 071

Aplikacija za prijavu i smanjenje rizika

astra
Astra

Aplikacija ASTRA sadrži opšte informacije o trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije, kao i savete, najčešće zablude, zakonski okvir za uređenje boravišno-radnog statusa u našoj zemlji ili zemlji destinacije, ukoliko se na odlazi na rad u inostranstvo.

Dostupne su i informacije o ugovoru o radu, zdravstvenom osiguranju, kontakti diplomatskih predstavništva i organizacija za pomoć.

Aplikacija je dostupna na srpskom i engleskom jeziku za korisnike Android i Epl uređaja.

Još nekoliko korisnih informacija

Na sajtu MUP-a Srbije navedeno je još korisnih informacija kako da izbeći mogućnost da postanete žrtva trgovine ljudima.

Ukoliko putujete u inostranstvo, turistički ili poslovno obratite pažnju na saputnike, a naročito na decu u pratnji odraslih osoba, kao i na odnos pratioca prema detetu, negativna i sumnjiva ponašanja prijavite prvom policijskom službeniku.

Dokumenta nosite uvek sa sobom i ne dajte ih drugim osobama.

Pre polaska u inostranstvo iskopirajte pasoš i kopiju ostavite na sigurno mesto.

Porodici i prijateljima ostavite podatke gde i s kim idete.

Saznajte brojeve telefona diplomatskih predstavništava Republike Srbije u zemlji u koju putujete.

Globalni problem

Širom sveta živi oko 25 miliona žrtava trgovine ljudima zbog radne eksploatacije, procene su Međunarodne organizacije rada (MOR) i Fondacije za slobodno kretanje.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je krajem 2022. izlažući izveštaj o međunarodnoj trgovini ljudima pomenuo isti broj žrtava.

„Mislim da većina vas ovo zna, ali vredi ponoviti: razmere ovog problema su ogromne.

„Trenutno ima skoro 25 miliona ljudi koji su žrtve trgovine ljudima. Dvadesetpet miliona ljudi. Sjedinjene Države su posvećene borbi protiv toga jer trgovina ljudima destabilizuje društva, podriva ekonomije, šteti radnicima, obogaćuje one koji ih eksploatišu, podriva legitimno poslovanje, i što je najvažnije, zato što je tako duboko pogrešno", rekao je Blinken.

Usled pandemije virusa korona, broj žrtava se smanjio u odnosu na 2021, u kojoj je prema podacima MOR-a, gotovo 50 miliona ljudi živelo u modernom ropstvu.

Od toga, 27,6 miliona bile su žrtve trgovine ljudima radi radne eksploatacije, dok oko 22 miliona ljudi živi u prisilnom braku.

Najveći broj ljudi koji su žrtve trgovine ljudima zbog radne eksploatacije dolazi iz Azije i regiona Pacifika, a slede arapske zemlje.


Pogledajte i ovaj video:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.10.2023)

BBC News

Povezane vesti »

Društvo, najnovije vesti »