Zemljotres u Turskoj: Nasilje i otimačina prekinuli potragu za preživelima u nekim mestima

Pogoršanje bezbednosne situacije na jugu Turske poremetilo je danas napore spasavanja preživelih u razornom zemljotresu u ponedeljak, 6. februara, saopštile su međunarodne grupe.

Nemački spasioci i austrijska vojska pauzirali su akcije potrage, navodeći kao razlog sukobe neimenovanih grupa.

Bilo je i izveštaja o pljački.

Turski predsednik je rekao da će koristiti vanredna ovlašćenja da kazni svakog ko prekrši zakon.

Broj mrtvih u zemljotresu u Turskoj i Siriji premašio 25.000, a i dalje tinja nada je da će se pod ruševinama naći još preživelih.

• Zašto su zemljotresi u Turskoj bili tako razorni i smrtonosni
• Zašto su zgrade u Turskoj padale kao kule od karata
• BBC u Alepu: Ratne rane još nisu zarasle, a zemljotres je otvorio nove
• Kako Srbija i Balkan pomažu Turskoj i Siriji razorenim od zemljotresa

U subotu, 11. februara, pet dana posle zemljotresa koji je samo u Turskoj ubio blizu 22.000 ljudi, pojavili su se izveštaji o sukobima neidentifikovanih grupa u provinciji Hataj, teško pogođenoj u prirodnoj katastrofi.

Desetine pripadnika austrijskih spasilaca potražili su sklonište u baznom kampu sa drugim međunarodnim organizacijama.

„Postoji sve veća agresija među frakcijama u Turskoj", naveo je u saopštenju potpukovnik Pjer Kugelvajs iz austrijskih snaga.

Dodao je da su bezbednosni rizici bili veliki da bi se nastavila potraga za preživelima.

Ovu procenu ponovio je i nemački ogranak grupe za traganje i spasavanje ISAR, koji je, zajedno sa nemačkom Saveznom agencijom za tehničku pomoć (TSV), takođe obustavio operacije.

„Sve je više izveštaja o sukobima različitih frakcija, bilo je i pucnjave", rekao je portparol ISAR-a Štefan Hajne.

Austrijsko Ministarstvo odbrane je kasnije saopštilo da je turska vojska pružila zaštitu, pa su Austrijanci nastavili potragu za preživelima.

Za sada još nije poznato da li su i nemački spasioci nastavili akciju.

Iako turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nije komentarisao prijavljene nemire u Hataju, on je u subotu ponovio da će vlada preduzeti mere protiv onih koji su umešani u zločine u regionu.

„Proglasili smo vanredno stanje", rekao je Erdogan tokom današnje posete pogođenim oblastima.

„To znači da od sada ljudi koji pljačkaju i otimaju treba da znaju da će ih stići čvrsta ruka države", poručio je on.

Državni mediji javili su u subotu da je 48 ljudi uhapšeno zbog pljačke, navodi AFP.

Predstavnik Ujedinjenih nacija, koji je u subotu boravio u turskoj provinciji Kahramanmaras, opisao je zemljotres kao „najgori događaj u poslednjih 100 godina u ovom regionu".

„Mislim da je ovo najgora prirodna katastrofa koju sam do sada video, ali i ujedno najodlučniji međunarodni odgovor", rekao je Martin Grifits dopisnici BBC-ja iz Turske Liz Duset.

„Više od stotinu zemalja su poslale ljude ovde, tako da je bio neverovatan odziv", dodao je.

Grifits je pozvao da zbog katastrofe po strani ostave regionalna politička pitanja, dodajući da postoje neki znaci da se to i dešava.

Prvi put posle 35 godina, u subotu je otvoren granični prelaz između Jermenije i Turske kako bi se omogućila dostava pomoći.

Postoje izveštaji da je sirijska vlada pristala da pusti pomoć UN u oblastima koje kontrolišu pobunjenici, sa kojima su u građanskom ratu od 2011.

Broj žrtava zemljotresa u Siriji premašio je 3.500, navodi AFP.

Bilo je kritika da međunarodni napori da se pošalje pomoć Siriji nisu bili dovoljno brzi.

Ismail al Abdulah iz Sirijskih snaga civilne odbrane ili Belih šlemova, koji deluju u oblastima pod kontrolom pobunjenika, rekao je Kventinu Somervilu za BBC da je organizacija prestala da traži preživele.

„Ruke međunarodne zajeednice su okrvavljene.

„Bila nam je potrebna spasilačka oprema, ali nismo je dobili", rekao je on.

Pogledajte video o zemljotresu:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.11.2023)