Rusija i Ukrajina: Malo po malo, Rusi pobeđuju u Bahmutu

„Držite se zida. Krećite se brzo. U jednoj koloni. Samo po nekoliko vas."

Odsečna uputstva potiču od pratnje iz ukrajinske vojske koja nas vodi do vojnih položaja u ratom razorenom Bahmutu, gradu nekada poznatom po penušavim vinima.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nazvao je ovaj istočni grad „našom tvrđavom".

Ruske snage pokušavaju da ga zauzmu prethodnih šest meseci.

Sada su pojačali napade - Ukrajina pretpostavlja - da bi ga srušili pred godišnjicu početka invazije.

Sledimo naređenja, trčeći niz zamrznute ulice pune ruševina sa vedrim plavim nebom iznad nas - idealnim za ruske dronove.

Neposredno pošto pretrčimo put, dve ruske granate udaraju iza nas sa druge strane.

Okrećemo se i vidimo kako kulja crni dim i nastavljamo da trčimo.

Jesu li granate bile nasumične ili su gađale baš nas?

Ne možemo biti sigurni, ali sve što se kreće u Bahmutu je meta - bilo da se radi o civilu ili vojniku.

• Meštani Belgoroda žive u strahu, ali ne krive Putina: „Rusija nije izazvala ovaj rat"
• Oficir ruske vojske: „Naše trupe su mučile Ukrajince“
• Kako su plaćenici Vagnera u Rusiji postali „heroji i najiskusniji vojnici na svetu"

Granatiranje ne prestaje satima, i dolazeće i odlazeće.

Ruski borbeni avioni grme iznad naših glava.

Najbliže ruske trupe udaljene su svega dva kilometra.

Na nekim mestima vode se ulične borbe, ali ukrajinske trupe još uvek drže grad - uprkos temperaturi ispod nule i municiji koja ponestaje.

„Imamo nestašicu sve vrste municije, naročito minobacačkih granata", kaže kapetan Mihailo iz 93. mehanizovane brigade, čije je šifrovano ime „Poliglot".

„Trebaju nam i enkriptovani uređaji za komunikaciju od naših zapadnih saveznika i oklopni transporteri da bismo mogli da premeštamo trupe. Ali se snalazimo.

„Jedna od glavnih lekcija ovog rata je kako se boriti sa ograničenim resursima."

• Voli Putina, mrzi Francusku: Proruska kampanja u Africi
• Učitelji koji nisu po meri Rusije: Kako žive pedagozi u emigraciji

Stičemo uvid u probleme sa municijom dok ukrajinske trupe gađaju ruske položaje sa minobacačkim raketama kalibra 60 milimetara.

Prva granata izleće iz cevi uz glasnu eksploziju.

Druga granata uopšte ne izlazi.

Čuje se šištanje dima i povik: „Nije opalila!", nakon čega čitava minobacačka jedinica zaleže u zaklon.

Trupe nam kažu da je municija iz starih zaliha, poslata iz inostranstva.

Bitka za Bahmut je rat u okviru rata.

Neke od najžešćih bitaka tokom ove invazije vode se upravo ovde.

A sada snage Kreljma napreduju, metar po metar, telo po telo.

U ovdašnje borve se šalju talasi za talasima plaćenika iz ozloglašene grupe Vagner.

Postoje izveštaji o čitavim poljanama prekrivenim ruskim leševima.

Moskva je sada uspostavila potpuno kontrolu nad oba glavna puta koja vode u grad, što slobodnom ostavlja samo jednu stražnju rutu - tanku liniju snabdevanja.

„Pokušavaju da zauzmu grad od jula", kaže Irina, portparolka 93. brigade.

„Malo po malo, oni sada pobeđuju. Imaju više resursa, tako da ako igraju na duže staze, pobediće. Ne mogu da kažem koliko će im trebati za to.

„Možda će im ponestati resursa. Stvarno se nadam da će biti tako."

Premeštamo se sa pažljivo sakrivenih položaja za otvaranje vatre u bunkere koju huče od rada agregata i greju se pećima.

Ali trupe vode računa da sakriju bilo kakav dim koji bi odao njihov položaj - deo domaćinske rutine rata.

Među onima koje tamo srećemo vlada smirena odlučnost da se ne prekida borba.

„Pokušavaju da nas opkole da bi nas primorali da napustimo grad, ali im ne ide", kaže Ihor, komandant u kamuflažnoj uniformi, prekaljeni borac.

„Grad je pod kontrolom. Transport se kreće, uprkos stalnim artiljerijskim napadima. Naravno, imamo gubitke na našoj stani, ali se držimo. Imamo samo jednu opciju - da nastavimo dalje do pobede."

• Da li se Evropa konačno potpuno oslobađa od ruskih fosilnih goriva
• Vagner, Orlovi i obračun sa 'ruskim liberalima u Srbiji' - šta znamo do sada
• Skrivanje od Putinove mobilizacije u ledenim šumama ruske divljine

Postoji još jedna opcija - povući se iz Bahmuta pre nego što bude prekasno.

Ali među braniteljima na terenu čini se da nema mnogo želje za tim.

„Ako budemo dobili takvo naređenje od štaba, u redu, naređenje je naređenje", kaže kapetan Mihailo.

„Ali u čemu je svrha pružanja otpora svih ovih meseci ako budete morali da se povučete iz grada? Ne, mi ne želimo to da radimo."

On se priseća svih onih koji su dali život za Bahmut - „mnogo hrabrih, dobrih ljudi koji vole ovu zemlju."

A ako se branitelji Bahmuta ipak povuku, to će utrti put Rusima za dalje napredovanje prema većim gradovima u istočnoj Ukrajini kao što su Kramatorsk i Slovjansk.

Moskva je pojačala napade i u drugim oblastima fronta u regionu Dobnbasa na istoku i na jugu.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da je nova ruska ofanziva već otpočela.

Kremlj ima zacrtan rok, pošto odbrojava do godišnjice invazija 24. februara.

„Oni su ludi za datumima i takozvanim 'pobedničkim danima'", kaže kapetan Mihailo.

Ali borba iznurivanjem za Bahmut mogla bi da izmori Ruse, prema rečima Viktora, visokog, vitkog ukrajinskog komandanta koji na polici u svom bunkeru drži zaplenjene ruske magazine.

„Oni se ne brane sada", kaže on, „samo napadaju. Nastavljaju da nam uzimaju neke metre, ali mi se staramo da nam oduzmu što je moguće manje naše zemlje. Držimo neprijatelja ovde na odstojanju i iscrpljujemo ga."

Možda.

U Bahmutu još uvek ima nekog života, ako znate gde da ga tražite.

Osetite toplotni udar čim uđete na vrata „nevidljivog skloništa", pored kutija sa doniranom hranom.

To je bokserski klub pretvoren u centar za život, na kom meštani mogu da napune baterije telefona i vlastite, uz topli obrok i dobro društvo.

Bio je pretrpan kad smo ga mi posetili - starije žene bile su okupljene oko peći, a dvojica malih dečaka sedela su u bokserskom ringu, zalepljeni za TV ekran i igrajući ratne igre.

Oko 5.000 civila i dalje živi u Bahmutu bez tekuće vode i struje - mnogi od njih su stariji i siromašni.

„Neki od njih su pro-ruski orijentisani. Čekaju Ruse", sumorno mrmlja ukrajinski kolega.

Svi ovde vode neke vlastite bitke, kaže Tatjana, dvadesettrogodišnja psihološkinja koja je u skrovištu gde čuva mlađeg brata i sestru.

Ona je još uvek u Bahmutu zato što njena osamdesetšestogodišnja baka ne može da se kreće i zavisi od nje.

„Većina ljudi se nosi sa tim moleći se bogu", kaže ona.

„Vera pomaže. Neki zaboravljaju da su ljudi. Neki su agresivni. Ponašaju se gore od životinja."

Napolju i dalje besne borbe za ovaj razoreni grad - dok odlazimo, ritam udara tutnjava granata.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.14.2023)