Дида Божа

Неодлучан сам традиционално у наруџбинама. Оним ресторанским. И у кафићима. Прошла субота В. Л. и ја у Загребу и ја келнеру: “Џин тоник, не џин тоник, него пелинковац, не ни то него цедевита…” И В. Л. упита: “Откуд цедевита?” И заиста “Откуд цедевита?” и “Зашто цедевита?” кад је има у сваком Максију и било ком другом маркету у Београду. Али то је онај носталгични рефлекс. Кад стигнеш ту, желиш да попијеш нешто што си пио у оно доба када је све текло лако и глатко