Србија, економија и животна средина: Каква ће бити судбина пројекта „Јадар" компаније Рио Тинто

Годину дана је прошло откако је Влада Србије обуставила пројекат Јадар, плански документ који је предвиђао експлоатацију једног од највећих налазишта литијума на свету, али ни данас није познато да ли је цео пројекат заиста „закопан&qуот;.

Због великих протеста еколошких организација и дела грађана и мештана села код Лознице на западу земље, где је био планиран рудник, власти у Србији тврде да су одустале од пројекта, али је председник Александар Вучић у више наврата потом говорио да је то била велика грешка.

„Одустајање од експлоатације литијума је било глупо. Сви заједно смо уништили Србију, слушајући глупости и бесмислице око литијума&qуот;, рекао је Вучић недавно у Скупштини Србије.

Многи стручњаци и еколошки активисти указивали су на штетност ископавања литијума по животну средину.

Пре девет месеци су поднели народну иницијативу са више од 38.000 потписа о трајној забрани истраживања, експлоатације и прераде литијума, бора и пратеће асоцијације метала.

Ипак, до данас та иницијатива није дошла на дневни ред Скупштине Србије.

• Влада Србије стопирала пројекат Јадар, има ли Рио Тинто основ да тражи одштету
• Рио Тинто у Србији - шта до сада знамо и шта пише у документацији
• Јадарит, Рио Тинто и шта о томе треба да знате

У селу Горње Недељице, на два сата вожње југозападно од Београда, многе куће су празне.

Већина становника је већ продала имања Рио Тинту, англо-аустралијском мултинационалном рударском гиганту, који је 2004. открио нови минерал, јадарит, у близини обала реке Јадар.

Његов изузетно висок садржај литијума и бора чини га посебно атрактивним за произвођаче акумулатора за електричне аутомобиле, али и произвођаче мобилних телефона.

Србија би могла да постане највећи европски извор литијума у ​​року од 15 година, изјавила је генерална директорка компаније Рио Тинто за рударство батерија Марни Финлејсон у мају 2021. када је потписала меморандум о разумевању са словачким произвођачем батерија ИноБат.

Какав је тренутни статус пројекта Јадар?

Пројекат формално није активан, али у овом тренутку није јасно да ли је обустава трајна или привремена.

Док из владе тврде да је пројекат обустављен, председник Србије каже да је то била „грешка&qуот;.

„Обустава би могла да буде привременог карактера, јер је пројекат могуће поново покренути у веома кратком року, ако за то постоји политичка воља&qуот;, каже адвокат Сретен Ђорђевић за ББЦ на српском.

Генерални директор Рио Тинта Јакоб Стошхолм изјавио је средином децембра 2022. године да та рударска компанија није одустала од литијумског пројекта „Јадар&qуот;.

„Нисмо почели радове на пројекту 'Јадар'. Реалност је да је то невероватан ресурс. То треба свету, потребно је Србији.

„Морамо да смислимо како да то урадимо. Једино што бих данас рекао је да нисмо одустали&qуот;, рекао је Стошхолм, пренео је Ројтерс.

После вишемесечних еколошких протеста против изградње рудника, Влада Србије је јануара 2022. године донела одлуку да, како тврди, стопира пројекат изградње рудника.

Тада је укинута владина Уредба о утврђивању Просторног плана за пројекат „Јадар&qуот;, планског документа који је предвиђао изградњу рудника литијума.

„Ставили смо тачку на Рио Тинто&qуот;, изјавила је премијерка Србије Ана Брнабић у јануару 2022. године.

„Самим тим, поништени су управни акти у вези са компанијом Рио Тинто, односно ћерком фирмом Рио Сава експлорејшн, све дозволе и сва решења&qуот;, додала је.

Адвокат Сретен Ђорђевић подсећа да укидањем Уредбе нису аутоматски престали да важе виши правни акти, на основу којих је донета.

„У тренутку када је Уредба укинута, ниједан од аката који су јој претходили није био укинут&qуот;, каже.

Шта кажу власти?

Иако се у скупштини до сада није разматрала народна иницијатива, литијум јесте био тема на посебној седници о Косову почетком фебруара 2023.

„То је нафта будућности, нафта 21. века, наша нафта, која је могла да нам донесе предност и да цео регион живи од тога.

„Успели су да нас растуре, да нас униште стране службе и да нас убеде у то да будемо толико глупи да поверујемо у то, а да ниједна друга земља на свету од тога није одустала&qуот;, рекао је.

Вучић је, међутим, током скупштинске расправе говорио да је тај пројекат „одложен на годину, две, три, пет.&qуот;

„Добили смо златну медаљу за глупост&qуот;, изјавио је.

Додао је и да се „плаши да је заувек пропуштено нешто што би подигло у небеса и Лозницу, и Крупањ, и Мали Зворник и Љубовију&qуот;, али и целу Србију.

Током опроштајне турнеје, бивша немачка канцеларка Ангела Меркел је на заједничкој конференцији за новинаре са Вучићем рекла да је Немачка заинтересована за српски литијум.

„Ако је заинтересован цео свет, заинтересовани смо и ми.

„Имамо велики број инвестиција у аутомобилској индустрији. међу којима је и Србија, а сви знамо колико је литијум важан за будућу мобилност и батерије за мобилне телефоне, па је и то била тема наших разговора&qуот;, рекла је она у септембру 2021.

Али значајна налазишта литијума откривена су и земљама Европске уније, попут Немачке и Чешке, а мања налазишта у Шпанији, Португалу, Аустрији, Француској и Финској.

Према последњем извештају Геолошког завода САД, литијум у Србији чини само 1,3 одсто светске укупне количине, у поређењу са 23,5 одсто у Боливији, 21 одсто у Аргентини и три процента у Немачкој.

Вађење руде из термалних извора у долини надомак Базела и Франкфурта произвело би много мање угљен-диоксида него ископавање и прерада српског литијума, али Зелени у немачкој влади се томе противе.

Шта траже еколошки активисти?

У среду, 22. фебруара 2023, удружење Крени-промени и Савез еколошких организација Србије (СЕАС) поново су предали Скупштини Србије иницијативу, тражећи конкретан одговор зашто до сада није стављена на дневни ред заседања.

„Дошли смо да их подсетимо, да их опоменемо да су у више наврата прекршили и закон и Устав зато што ту иницијативу нису изнели на дневни ред.

„Тај дан мора доћи кад-тад и они морају да се изјасне да ли су против ове земље или су за опстанак и наставак Србије да остане у својој целости&qуот;, рекао новинарима Златко Кокановић из СЕОС-а.

Према Закону о референдуму и народној иницијативи, Скупштина је имала рок од 30 дана одговори.

„Они су то предали још онда и никада нису завршили тај поступак до краја. А шта ја видим у међувремену? Да то њих уопште не занима&qуот;, изјавио је Владимир Орлић, председник парламента крајем године.

Колебање и предомишљање власти је основни разлог зашто се иницијатива и закон не стављају на дневни ред, сматра професорка права у пензији Весна Ракић Водинелић.

„Председник нам је рекао да се јако каје што је одустао од ископавања литијума, јер је Србију то могло да обогати, надлежна министарка се понаша као да никаквог обећања о забрани ископавања литијума никад није ни било&qуот;, рекла је она.

Људи који живе на том подручју, у Београд су понели парче хлеба, млеко и литијумску батерију.

„Видите, ево и једна батерија… Господин председник који мисли да је литијум добар и сав онај народ који мисли да је литијум добар, нека купе по једну батерију па нека је једу.

„Друга ствар, ово је млеко јутрос тазе помужено и лебац. Ово се налази негде доле у дубини земље, а од овога живи свако од нас…

„Са овим парчетом хлеба и по киле млека, може да живи цео дан, и тако сваки дан. Са овом батеријом, кад извади ову батерију… Овога (хлеба и млека) више нема&qуот;, каже Драган Симовић из удружења „Заштитимо Добрињу и околину&qуот;.

Шта је пројекат Јадар?

„Јадар&qуот; је пројекат компаније Рио Тинто, а предвиђа изградњу рудника литијума и бора у Јадру код Лознице, на западу Србије.

На том месту, свега 120 километара од Београда, налази се једно од најзначајнијих лежишта литијума у свету.

Британско-аустралијска компанија Рио Тинто је 2004. године пронашла јадарит, до тада непознат минерал.

Испоставило се да би јадарит могао да се користи за добијање разних литијумових једињења која имају примену у индустрији керамике, стакла, батерија, мазива и многим другим гранама.

Процењује се да се у овом лежишту налази око 10 одсто истражених резерви литијума на планети, што га чини веома вредним.

• Најважније питање о литијуму и батеријама на које немамо одговор
• У фотографијама: Знате ли одакле долазе батерије у вашим мобилним телефонима

Компанија Рио Тинто се надала да ће пројекат рудника у западној Србији, вредан 2,4 милијарде долара, помоћи да постане један од 10 највећих светских произвођача литијума, кључног састојка батерија.

Замисао је била да се тамо добијају три коначна производа - литијум-карбонат од ког се праве батерије и електрична возила, затим борна киселина и натријум-сулфат.

Рио Тинто је добио дозволе да спроводи истражне радове које, према изјави премијерке Ане Брнабић из јануара 2022, „ускоро истичу&qуот;.

За пројекат истраживања, који је стигао до фазе израде студије изводљивости, компанија до сада је уложила 209 милиона долара, рекла је у јануару 2022. године некадашња министарка рударства Зорана Михајловић.

Међутим, мештани Лознице и њених села, еколошки активисти и грађани успротивили су се отварању рудника, наводећи да страхују од „могуће еколошке катастрофе&qуот;.

И неки стручњаци деле страх.

Драгана Ђорђевић, научна саветница Института за хемију, технологију и металургију, више пута упозоравала да је реч о „технологији која је опасна по живи свет и да би изградњом рудника биле угрожене реке које се уливају у Дрину&qуот;.

„Токсини са јаловишта разносиће се и улазиће у земљиште и водотокове, што значи да ће бити угрожени они који остану да живе у околини рудника&qуот;, рекла је Ђорђевић на једном од протеста марта 2021. године.

• Горње Недељице, дан после повлачења закона: „Ништа није готово, борба тек предстоји&qуот;
• Шта укидање просторног плана Лознице значи за пројекат Јадар и Рио Тинто

У близини реке Јадар, где би био планирани рудник јадарита, живи више од 4.000 људи.

Овај део Србије има богату флору и фауну, са 140 врста биљака и животиња које су заштићене српским или европским законима, као и око 50 званично уврштених на листу културно-историјског наслеђа.

Рио Тинто пориче да ће бити негативних утицаја.

Међутим, у студији биолога са Универзитета у Београду указује се да би било „угрожено више од 45 хектара прашума, као и 37 хектара природних шума, три хектара ливада и 703 хектара пољопривредног земљишта&qуот;, према речима професора Владимира Стевановића из Српске академије наука.

Каква је ситуација у Горњим Недељицама?

Мештани села Горње Недељице код Лознице, у близини места где би једног дана могао да никне рудник литијума, и даље су забринути.

„Увидом у Службу за катастар у Лозници, сазнали смо да је компанија Рио Сава 1. августа постала власник још 10 парцела.

„За нас, то је јасан знак да нису одустали од рудника, јер зашто би иначе куповали земљу&qуот;, рекла је раније Маријана Трбовић Петковић, мештанка села и чланица удружења „Не дамо Јадар&qуот;, за ББЦ на српском.

Раније су тврдили да Рио Тинто откупљује парцеле и куће од мештана како би на тим парцелама или у њиховој близини изградили рудник или места за одлагање отпада.

Исто тврди и народни посланик Александар Јовановић Ћута из покрета Еколошки устанак.

Он је у више наврата износио тврдње да Рио Тинто наставља да откупљује земљу у околини Лознице, као и да канцеларије компаније у Западној Србији и даље ради.

Видео: Како су почели еколошки протести у Београду

Да ли је могуће поновно покретање пројекта Јадар?

Таква могућност постоји и могла би да се оствари на два начина, каже адвокат Ђорђевић.

„Један сценарио је да компанија Рио Тинто поднесе нови захтев за доношење Уредбе о утврђивању Просторног плана за пројекат 'Јадар', пошто је прва укинута&qуот;, објашњава.

Тада би био покренут нови поступак, који би „у релативно кратком року довео до поновног успостављања правног основа за легализацију пројекта&qуот;.

Други сценарио је, каже Ђорђевић, да компанија на суду оспори начин на који је Уредба укинута.

„Ако суд усвоји тај захтев као основан, укинута уредба би поново добила правну снагу&qуот;, истиче.

Из Рио Тинта нису одговорили на питање ББЦ-ја о евентуалним корацима за поново покретање пројекта.

Шта је са Студијом о процени утицаја на животну средину?

Још један документ који је компанија Рио Тинто у обавези да поднесе како би изградила рудник је Стратешка процена утицаја на животну средину.

То је документ којим се „анализира и оцењује квалитет чинилаца животне средине и њихова осетљивост на одређеном простору и међусобни утицаји постојећих и планираних активности&qуот;, пише у у Закону о процени утицаја на животну средину

У фебруару 2022. године, недељник Време објавио је тврдње да је компанија Рио Тинто израдила студију, али је није предала Министарству за животну средину, јер је влада у међувремену обуставила пројекат.

Из компаније Рио Тинто нису одговорили на раније упите ББЦ-ја о изради Студије о процени утицаја на животну средину.

Ни из Министарства заштите животне средине до објављивања текста нису одговорили да ли је компанија Рио Тинто доставила овај документ.

Погледајте и овај видео: Камповањем испред Председништва против ископавања литијума

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.23.2023)