Srbija i visoko obrazovanje: Buna dela studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu zbog povećanja cene školarina, najavljenja poskupljenja i na drugim fakultetima
Studenti su blokirali Arhitektonski fakultet zbog odluke o poskupljenju školarine, dok je prošle nedelje nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu takođe donelo odluku da od jeseni godina košta više od 9,1 do, čak 45 odsto.
Grupa studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu počela je blokadu ove obrazovne ustanove, nezadovoljni zbog povećanja cene školarina, ali i uslovima studiranja.
Stolice na ulazu u učionice, transparenti na ogradama unutrašnjosti fakulteta neki su od vidova borbe studenata posle odluke Saveta fakulteta o povećanju školarina o čemu je izvestio prenosi list Danas.
„Nemamo konkretan plan, ali za sada smo zajedno i pokazujemo da smo jedinstveni, a ako treba da protestujemo i pet dana - bićemo tu", kaže Danijela Pantić, predstavnica Arhitektonskog fakulteta u Studentskom parlamentu Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
Arhitektonski je jedan od fakulteta u Beogradu koji je najavio poskupljenje od školske godine 2023/24.
Ranije su poskupeli i hrana i stanarina za studente, o čemu je BBC pisao.
- Koliko košta studentski život u Srbiji i da li će ga poskupljenja ugroziti
- Vodič kroz studentske restorane u Srbiji - sanjaju li studenti veću šniclu u menzi
- Sve studentske bitke u Rektoratu
Školarina na Arhitektonskom fakultetu najveća je na Univerzitetu u Beogradu i sada iznosi 240.000 dinara.
Studentkinja Danijela Pantić kaže da su novom odlukom osnovne studije na Arhitentonskom fakultetu poskupele sa 240.000 na 276.000, dok će master koštati 300.000 dinara, što „nije srazmerno uslovima koje pruža fakultet".
„Problem je što to nije samo školarina, već plaćamo i makete, štampu, pribor koji nije jeftin, a po ceo dan smo na fakultetu i nemamo šta da jedemo kada sve to platimo", dodaje studentkinja.
Prema pisanju lista Danas, cena za samofinansirajuće brucoše iznosiće 290.000 dinara, što je jednako iznosu koji fakultet dobija po budžetskom studentu, dok će ostali plaćati 20.000 manje, čime će „povećanje biti usklađeno sa stopom inflacije od 15 odsto".
BBC novinari su pokušali da saznaju od Arhitektonskog fakulteta koliko tačno iznosi povećanje školarine, ali je preko telefona rečeno da „odluku još nisu dobili".
Poskupljenje studija za 50.000 dinara „zbog rasta cena troškova" najavljeno je već u prvoj polovini februara, ali je taj predlog odbijen na sednici Saveta usled nedostatka kvoruma.
„Poskupele su režije, birotehnički materijal, računarska oprema... Detaljno smo analizirali sve troškove koje fakultet plaća da bi mogao nesmetano da radi i izvukli neki prosek, koji je niži od poskupljenja svake pojedinačne stavke.
„Novac od poskupljenja školarina se neće koristi za plate zaposlenih i da bi se poboljšao standard nastavnika", rekao je ranije Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta, za Danas.
Pogledajte fotografije protesta grupe studenata Arhitektonskog fakulteta:
Nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu donelo je odluku da školarina od jeseni bude veća od 9,1 do više od 45 odsto, prenosi RTS.
Razlozi su različiti, od praćenja stopa inflacije, preko povećanja troškova poslovanja, do školarine koja više godina nije povećavana.
„Školarine su previsoke, pogotovu na našem fakultetu, a pored toga su porasle i cene prijave ispita", govori Mina Skorić, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka (FON), za BBC na srpskom.
Poskupljenje školarine, za sada, očekuje i njene kolege sa mašinskog inženjerstva na Mašinskom fakultetu, kao i studente Biološkog i Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ove odluke su, prema nepotvrđenim informacijama, donete u saglasnosti sa predstavnicima studenata na ovim fakultetima.
BBC novinari su pokušali da stupe u kontakt sa studentskim parlamentima Biološkog, Ekonomskog i Fakulteta organizacionih nauka, kao i sa Studentskim parlamentom Univerziteta u Beogradu, ali do objave ovog teksta odgovori nisu stigli.
Na sednici Senata Univerziteta u Beogradu ove nedelje se raspravljalo o povećanju cena, ali do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore na pitanja da li su usvojeni predlozi o povećanju školarina, koji su fakulteti u pitanju i koliki je konačni iznos poskupljenja.
Prema pisanju RTS-a, Senat će objaviti spisak fakulteta koji su podigli školarinu po prikupljanju svih podataka.
Prošle godine je školarina poskupela na 13 fakulteta, među kojima su bili i FON, Ekonomski i Biološki fakultet.
Poskupljenje školarina na FON-u, Mašinskom, Biološkom i Ekonomskom fakultetu
Povećanja školarine u 2023/2024 akademskoj godini, za sada, očekuje studente četiri fakulteta.
Prema cenovniku studija i usluga Mašinskog fakulteta koji je izmenjen u januaru ove godine, iznos školarine za studijski program mašinsko inženjerstvo je 108.000 dinara.
Visina školarine za ovaj smer tokom 2021/2022 bio je 72.000 dinara.
Do poskupljenja školarine doći će i na Biološkom fakultetu, „kako bi se pokrili elementarni troškovi", potvrđeno je za BBC na srpskom iz njihovog sekretarijata.
Umesto dosadašnjih 90.000, odlukom Saveta, osnovne studije koštaće 10.000 dinara više.
„Moram da napomenem da je to povećanje bilo minimalno, imajući u vidu da Biološki fakultet u poslednjih 14 godina nije povećavao školarine", rekao je Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta.
Prošle godine je na ovom fakultetu školarina već povećana za isti iznos, na 80.000 dinara.
I Ekonomski fakultet u Beogradu drugu godinu zaredom predlaže rast školarine.
Ovaj fakultet ima odredbu da se školarine usklađuju sa stopom inflacije, a novo povećanje, odlukom njihovog Saveta, biće oko 9,1 odsto.
„U radu Saveta učestvuju i studenti i sa studentskim parlamentom je iskomunicirana ova odluka", rekla je Žaklina Stojanović, dekanka Ekonomskog fakulteta.
Školarina za 2022/2023 godinu iznosi od 97.175 do 127.863 dinara, zavisno od uspešnosti studiranja, odnosno broja ostvarenih bodova na prijemnom ispitu, navodi se na njihovom sajtu.
„U cenu školarine uključena je obavezna udžbenička literatura koju samofinansirajući student dobija pre početka semestra, kao i do dve prijave svakog ispita u toku školske godine", objašnjeno je na sajtu.
Prošle godine je školarina porasla i na FON-u, sa 138.000 na 145.500 dinara, dok je sada „predložena korekcija" od 9,2 odsto.
„Imajući u vidu povećane troškove poslovanja i da naš diplomirani inženjer u proseku za mesec i po dana zaradi kada počne da radi ovaj iznos školarine", kazao je Milan Martić, dekan ovog fakulteta.
Iznos školarine za narednu godinu biće 159.000 dinara, potvrđeno je za BBC na srpskom sa Fakulteta organizacionih nauka.
- Četiri načina da smanjite račun za struju, a da ne trošite manje energije
- Ko su energetski siromašni stanovnici Srbije
- Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“
Šta kažu studenti
Većinu studenata ovih fakulteta zatekla je informacija o povećanju školarina, a deluje da pojedini još uvek ni ne znaju da će naredne školske godine skuplje.
Uroš C, student treće godine FON-a, ne podržava ovakvu odluku.
On smatra da novo povećanje školarine od 9,2 odsto, što bi po proračunu iznelo oko 13.500 dinara, „nije mala cifra uopšte".
„Nije to 1.000, 2.000 dinara zbog povećanja troškova usled inflacije.
„Studenti, pogotovu oni iz unutrašnjosti, finansijski su ugrožena grupa i mislim da apsolutno nije opravdano", kaže Uroš za BBC na srpskom.
Uzevši u obzir porast cena namirnica, stanarine i troškova življenja u Beogradu, dodaje da će ovo dodatno poskupljenje „drastično uticati" na njegov studentski život.
„U tom slučaju ću morati da dam maksimum kako bih bio na budžetu iduće godine."
Mina Skorić, studentkinja produžene četvrte godine ovog fakulteta se, kao i Uroš, drugi put za dve godina sreće sa povećanjem iznosa školarine.
Oboje su saglasni da je problem i poskupljenje „prijava ispita i dodatnih obaveza".
„To se dogodilo tokom korone i prihvatili smo, nažalost.
„I tada kada se to desilo većina studenata je htela da se pobunimo, ali je sve ostalo na priči", dodaje Skorić rezignirano.
Takođe, oboje strahuju da će reakcija i ovog puta izostati.
Uroš kaže da na studentskim grupama na Fejsbuku većina članova „opravdava poskupljenja jer smatraju da je zbog inflacije normalno da rastu troškovi".
„S obzirom na to da ljudi prihvataju iz dana u dan da žive u ovakvim uslovima, ne bi me iznenadilo da se niko ne pobuni", zaključuje Mina Skorić.
Možda će vam i ova priča biti interesantna:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 02.27.2023)