Srbija i Kosovo: Beograd i Priština saglasni sa evropskim predlogom za Kosovo, kaže Borelj, Vučić insistira na Zajednici srpskih opština

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da u današnjim razgovorima u Briselu sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i evropskim posrednicima nije bilo reči o evropskom predlogu, visoki evropski zvaničnik Žozep Borelj ističe da su ga obe strane prihvatile.

Evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj rekao je novinarima da su se Vučić i Kurti dogovorili da dalji razgovori o tekstu predloga EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine nisu potrebni i da će „sada kada su se oko njega saglasili" tekst uskoro biti objavljen na sajtu EU.

„Ovaj sporazum je pre svega za građane Srbije i Kosova", rekao je i dodao da su obe strane pokazale spremnost da nastave primenu sporazuma.

Vučić je prethodno novinarima u Briselu rekao da to i nije bila tema razgovora već sprovođenje onoga što već jeste potpisano, misleći na Briselski sporazum.

„Od svih velikih priča da će biti nešto potpisano - ništa posebno, ali je dobro i važno da smo razgovarali. Nadam se da ćemo moći da radimo na onome što smo nazvali implementacijom.

„Kurti je došao sa idejom da se nešto potpisuje, mi o tome nismo razgovarali", rekao je Vučić.

Kosovski premijer Aljbin Kurti potvrđuje reči Borelja, dodajući da je on bio voljan da danas potpiše sporazum u Briselu, ali da na to nije bila spremna druga strana, napisao je na Tviteru.

Izrazio je žaljenje što nije potpisan sporazum, jer je „dogovor postignut".

Vučić je dodao i da kosovski premijer ponovo nije bio spreman da prihvati stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO), predviđene Briselskim sporazumom.

„Nadam se da postižemo nekakve kompromise, ali plašim se da možemo da ostanemo zaglavljeni u nečemu što je davno potpisano.

„Neko je mislio da će za jedan dan biti potpis, ne ide to tako, ovo je ozbiljan i dug proces", rekao je Vučić.

• Šta sve ne znamo o pregovorima o nemačko-francuskom predlogu za rešenje odnosa Srbije i Kosova
• Zašto je važna Zajednica srpskih opština
• Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu

Vučić je rekao i da Evropska unija „očekuje nešto do 24. marta" i da do tada „mora da bude spreman da odbrani Srbiju".

Do 18. marta bi, kaže, trebalo da se vide na teritoriji Severne Makedonije, kada će Borelj biti u poseti regionu, a do tada bi trebalo da se razgovara sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine.

Šta je sve rekao Borelj?

Posle trojnog sastanka, evropski zvaničnik Žozep Borelj rekao je novinarima da su Vučić i Kurti prvi put zajedno razgovarali o evropskom predlogu i pokazali su spremnost da se pronađu rešenja.

„Srećan sam što mogu da saopštim da su se predsednik Vučić i premijer Kurti dogovorili da nisu potrebni dalji razgovori o evropskom predlogu", rekao je Borelj.

Dodao je da „sada kada su se oko toga složili, tekst plana biće dostupan javnosti vrlo uskoro".

Prema njegovim rečima, ovaj predlog je dobar pre svega za građane obe zemlje, jer će moći slobodno da se kreću, koriste svoje pasoše i isprave, kao i registraske tablice.

„EU je podsetila strane na njihove obaveze da sprovedu sve sporazume donete u dijalogu, koji ostaju na snazi", dodao je.

Rekao je i da će Miroslav Lajčak do sredine marta ponovo posetiti Kosovo i Srbiju i pripremiti naredni sastanak na visokom nivou.

„Pozitivno je reći da su se dve strane saglasile da se uzdrže od nekoordinisanih akcija koje bi mogle dovesti do tenzija na terenu i odložiti pregovore.

„Ovaj sporazum će odnos Kosova i Srbije staviti na novu i stabilnu osnovu", dodao je.

Prema njegovim rečima, u sporazumu piše da ljudi mogu da se kreću slobodno, korišćenjem putnih isprava, predviđeno je da građani mogu da studiraju i zaposle se bez razmišljanja da li su diplome priznate.

„Sporazum može da donese nove ekonomske mogućnosti i prilike kroz poslovnu saradnju i nove investicije na Kosovu i u Srbiji.

„Za Srbe na Kosovu znači veću bezbednost, sigurnost i predvidivost, a to se odnosi i na Srpsku pravoslavnu crkvu i srpsku kulturnu i istorijsku baštinu.

„Nadam se da sporazum može da predstavlja osnovu da se izgradi preko potrebno poverenje i prebrodi nasleđe prošlosti. Strane su izrazile spremnost da nastave implementaciju sporazuma", rekao je Borelj.

Zaključio je da su dodatni pregovori ipak potrebni, za utvrđivanje specifičnih načina primene sporazuma.

„Šatl diplomatija će biti nastavljena, u martu će biti novi sastanak na visokom nivou sa ciljem da se okonča diskusija o aneksu za implementaciju, koji će biti smernica za primenu Sporazuma.

„Aneks je integralni deo Sporazuma i treba da bude finaliziran", kazao je šef evropske diplomatije, prenosi Beta.

Kako je izgledao dan u Briselu i šta je rekao Vučić?

Prvi put od novembra 2022. godine, Vučić i Kurti su imali neposredan susret, uz prisustvo dvojice evropskih posrednika Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka.

Najpre su imali odvojene susret sa njima, a Vučić je odvojeno razgovarao i sa Gabrijelom Eskobarom, specijalnim američkim izaslanikom za Balkan, da bi usledio zajednički sastanak predsednika Srbije, kosovskog premijera i Borelja i Lajčaka.

Uoči sastanaka, Lajčak je izjavio da očekuje da će Beograd i Priština na sastanku prihvatiti francusko-nemački plan, odnosno sada evropski plan.

„Plan, koji verujem da ćemo da prihvatimo u ponedeljak, postaće obavezujući i za jednu i za drugu stranu.

„To nije privremeni sporazum, posle njega će se nastaviti proces sveobuhvatne normalizacije odnosa koji treba da se završi potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma, pre ulaska Srbije i Kosova u Evropsku uniju", rekao je Lajčak u intervjuu Tanjugu.

On je rekao da su obe strane načelno prihvatile sporazum i da će se u Briselu razgovarati o njegovoj primeni.

Međutim, Vučić je drugačije sagledao današnje susrete i razgovore.

Zajednica srpskih opština i dalje je kost u grlu za kosovskog premijera, sudeći prema izjavi Vučića, a za zvanični Beograd to je nešto što mora prvo da se ostvari.

„Kako god okrenete ZSO je na prvom mestu, a plašim se da je to začkoljica. Kako smo krenuli da radimo, tako smo stali na tom pitanju.

„Pažljivo sam slušao Kurtija zašto je to za njega neprihvatljivo, ali to su obaveze koje moraju da budu ispunjene", rekao je predsednik Srbije.

O čemu je onda razgovarano ako ne o evropskom planu za Kosovo?

Prema rečima Vučića, bilo je reči o neophodnosti sprovođenja svih prethodnih dogovora.

„Danas nismo razgovarali o predlogu nego o implementaciji nečega iz prošlosti, a i moramo da napravimo plan za tu implementaciju.

„Kurti nije bio spreman da o prihvati sada, da li će u budućnosti, videćemo", kaže Vučić.

Upitan da li je napravljena mapa puta, odnosno koraci za primenu dogovorenog, Vučić je odgovorio da nije.

„Nemamo još mapu puta, moramo da radimo na mapi puta.

„Ja čekam čekam da vidim pre svega implementacioni plan onog što je potpisano. Na početku te mape puta mora da bude on što neko ne želi da primeni", rekao je Vučić, jasno aludirajući na protivljenje kosovske strane da se formira ZSO.

„Ako ne postoji odgovarajući plan za implementaciju onda bi se desilo isto što i sa Briselskim sporazumom, a to je da se nije ispunilo ono što je potpisano, dakle jedinu obavezu koje Kosovo nije ispunilo", dodao je.

Upitan kako je Kurti obrazložio neprihvatanje ZSO, Vučić je rekao da je „to dobro pitanje" i nastavio: „Gospodin Kurti je izneo objašnjenje da je spreman da razgovara o raznim pravima manjina, posebno srpskoj, ali nisam ga baš sve pažljivo slušao".

Ako je nešto dogovoreno, onda je to, prema rečima Vučića, da se razgovori nastave.

Šta je rekao Kurti?

„Nisam potpisao jer druga strana nije bila spremna. Izrazio sam spremnost i interesovanje da potpišem ovaj tekst", rekao je kosovski premijer, prenosi portal Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, današnji sastanak je bio konstruktivan, ali nije završen dogovorom.

Dodao je da će narednih dana biti još jednog sastanka, kao i razgovora sa diplomatama EU.

„Danas smo imali pozitivan, konstruktivan sastanak u Briselu i ovaj sastanak je bio potvrda da je evropski predlog prihvatljiv i nepromenljiv.

„Ranije sam rekao da je to dobra osnova i sada će se dalje razgovarati oko plana implementacije", naveo je kosovski premijer.

Tvrdi i da sporazumom „garantuje susedstvo Kosova i Srbije".

„Plan implementacije će biti kako sporazum o evropskom predlogu na terenu prevesti u realnost dve države.

„To je dogovor koji u potpunosti uspostavlja ravnopravnost stranaka, simetriju i dobrosusedstvo, na demokratski način. Svi će moći da pročitaju dogovoreni tekst", rekao je Kurti.

O francusko-nemačkom predlogu

Nemačko-francuski predlog sporazuma Srbije i Kosova prvi put spomenut je u septembru 2022. godine, ali nikada nije u potpunosti objavljen.

Balkanski mediji - srpski, albanski, kosovski - objavljivali su prethodnih meseci navodno pouzdane nacrte sporazuma koji su sastavili zvaničnici iz Berlina i Pariza, ali nijedna od tih objava nije dobila zvaničnu potvrdu bar jedne pregovaračke strane.

Iako su u medijima navođena i različita već postojeća evropska rešenja za odnose manjinske zajednice u okviru šire države, ni takve teze nisu nikad zvanično potvrđene.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na posebnoj skupštinskoj sednici o Kosovu početkom februara 2023. istakao da je najlošija tačka u francusko-nemačkom predlogu to da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama, a u više navrata je, posle insistiranja dela opozicije, decidno rekao:

„Nikad neću prihvatiti članstvo Kosova u UN i nikada neću priznati nezavisnost Kosova."

Kosovski premijer Kurti rekao je 13. februara u Skupštini Kosova da je prihvatio francusko-nemački predlog jer bi u suprotnom Kosovo ušlo u sučeljavanje sa saveznicima, prenosi portal Kljan Kosova.

„Međunarodni izaslanici koji su pratili Miroslava Lajčaka, odnosno američki, nemački, francuski i italijanski, 20. januara dali su mi neke smernice na ovom poslednjem sastanku.

„Jasno su mi stavili do znanja da je glavni predlog ovoga puta blizak formatu 'uzmi ili ostavi' i da se neće moći otvarati ili pregovarati o njemu", rekao je Kurti.

---

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.28.2023)