Evropa plaća visoku cenu sukoba Rusije i Ukrajine
Godinu dana od početka sukoba između Rusije i Ukrajine, Francuska i ostatak Evrope nalaze se u delikatnoj poziciji, posrćući pod uticajem inflacije, energetske krize i usporavanja ekonomskog rasta, piše kineska agencija Sinhua.
Rusko-ukrajinski konflikt je podstakao inflaciju u Francuskoj. Poskupljenja su u toj zemlji dostigla rekordan nivo od februara prošle godine.
Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije (INSEE) godišnja stopa inflacije u Francuskoj iznosila je 5,2 odsto za 2022. godinu, nakon 1,6 odsto u 2021. i 0,5 odsto u 2020. godini.
Samo su cene energije porasle za 23,1 odsto na godišnjem nivou, zatim 6,8 odsto za hranu i tri odsto za industrijska dobra i usluge.
Cene energije u toj zemlji dostigle su rekordno visok nivo 2022. Godine. Cena prirodnog gasa dostigla je 340 evra (364 američka dolara) po megavat-satu (MWh) 26. avgusta prošle godine, u poređenju sa manje od 30 evra (32 dolara) po MWh u isto vreme vreme 2021.
Suočena sa rastućim cenama energije, francuska vlada je produžila tarifni štit koji je uvela 2021, posebno za mala preduzeća. Plan energetske umerenosti koji je zvanično predstavljen 6. oktobra 2022. godine ima za cilj smanjenje ukupne potrošnje energije u zemlji za 10 procenata u naredne dve godine i za 40 procenata do 2050. godine.
Francuski plan energetske štednje koštaće tu zemlju 800 miliona evra (785 miliona dolara), izjavila je ministarka za energetsku tranziciju Agnes Pannier-Runacher.
Javna rasveta na ulicama se pali kraće i manje intenzivno, preduzeća moraju da se obavežu da će gasiti svetla u zgradama u kojima nema nikog, a u javnoj upravi se podstiče rad od kuće.
Plan takođe zahteva da se smanji grejanje u kancelarijama, bazenima i teretanama, kao i da se smanji upotreba tople vode u kancelarijama.
Baget, neophodan proizvod za Francuze, pokazatelj je troškova života u Francuskoj. U 2022. njegova cena je nekoliko puta porasla, prešavši prag od 1 evra (1,07 dolara) po bagetu u mnogim pekarama.
Istovremeno, cena pšenice se kolebala od 180 evra (193 dolara) do 460 evra (492 dolara) po toni na početku rusko-ukrajinskog sukoba, da bi se stabilizovala na oko 360 evra (385 dolara) po toni. Ovaj skok cena direktno je uticao na novčanike potrošača.
“Ranije nisam obraćala mnogo pažnje na cene kada sam kupovala, ali sa inflacijom pažljivije posmatram“, rekla je žena po imenu Helene za agenciju Sinhua.
Mnogi Francuzi su odlučili da smanje temperaturu u svojim kućama kako bi smanjili troškove. Dafni, koja živi u staroj kući površine 130 kvadratnih metara, drastično je snizila temperaturu u kući u strahu od visokog računa za struju.
“Hladno mi je, tako da je to bila žrtva, ali sam na kraju shvatila da nam je dobro kod kuće sa 18 stepeni Celzijusa, sve što vam treba je termofor za noć“, rekla je ona.
Francuske kompanije su takođe teško pogođene rastućim cenama energije.
Prošlog oktobra, preko 300 kompanija upozorilo je francusku vladu na negativan efekat porasta cena energije.
Više od polovine francuskih industrijskih kompanija reklo je da su pretrpele posledice energetske krize i da su uska grla u njihovoj proizvodnji uticala na profitabilnost poslovanja.
Istraživanje sprovedeno u oktobru prošle godine pokazalo je da 80 odsto malih i srednjih preduzeća u toj zemlji brine za svoj opstanak.
Taj trend se nastavlja. Prema studiji o nelikvidnosti preduzeća, oporavak od bankrota koji je počeo 2022. nije završen i kompanije se suočavaju sa trostrukom pretnjom slabijeg rasta, smanjenja marži i pogoršanja uslova finansiranja u 2023. godini.
Evropska komisija je prognozirala da će francuska privreda rasti za 0,6 odsto i 1,4 odsto u 2023. i 2024, dok će nemačka privreda beležiti još niži rast, za 0,2 odsto, odnosno 1,3 odsto.
U četvrtom kvartalu 2022. godine, šest zemalja evrozone je pokazalo negativan privredni rast, uključujući Nemačku i Italiju, čiji je rast opao za 0,2 odsto, odnosno 0,1 odsto.
Dve zemlje su najteže pogođene ukrajinskom krizom, jer obe imaju izvozno orijentisane ekonomije i u velikoj meri zavise od prirodnog gasa iz Rusije, čija je nabavka poremećena nakon sankcija Rusiji.
Kako je pristup ruskom gasu postao sve teži kao rezultat krize, evropske zemlje su morale da pređu na skuplji američki tečni prirodni gas (LNG).
Međutim, SAD prodaju svoj LNG Evropi po “četiri puta“ višoj ceni od one za koju gas prodaju američkim dobavljačima, rekao je prošle godine francuski ministar privrede i finansija Bruno Le Mer, koji se plašio da bi SAD mogle imati koristi od situacije za na štetu evropskih interesa.
On je insistirao na potrebi izgradnje “ekonomskih odnosa koji su uravnoteženiji po pitanju energetike između američkih saveznika i evropskog kontinenta“.
Le Merove izjave usledile su samo nekoliko dana nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron izrazio nezadovoljstvo zbog tečnog prirodnog hasa uvezenog iz SAD i Norveške.
“Mi ćemo sa velikim prijateljstvom reći našim američkim prijateljima, našim norveškim prijateljima, ‘vi ste super, dajte nam gas’. Ali postoji jedna stvar koja ne može dugo da radi, a to je da ne možemo da plaćamo četiri puta skuplji gas“, rekao je on.
Prema podacima i analizama firme Kpler, EU je uvezla ukupno 94,73 miliona tona LNG-a 2022. godine, a oko 41 odsto tog uvoza ide na SAD, čime su postale najveći snabdevač EU tečnom prirodnom gasom.
Osim toga, posledice Zakona o smanjenju inflacije, ogromnog američkog plana od 369 milijardi dolara industrijskih subvencija, koji je objavljen u leto 2022, predstavljaju novu trgovinsku pretnju za Evropu.
(Beta, 02.03.2023)
