Mario Benedeti: Nevinost

Dovoljno je privući se do brida na krovu, pogledati niz ulicu, pa da ni glavu ne promolim. U daljini neki čovek puši kraj fenjera i malo-malo pa skine šešir da obriše potiljak. Povremeno otpljune pored cigarete. S tog mesta može da nas vidi, Hordana i mene; kad bi mu ta prokleta ženska već jednom došla. Preostaje nam još samo da se dočepamo prozora, prođemo hodnikom, da iziđemo na terasu i pronađemo poklopac. To nam je u pobožnom poverenju, kroz stisnute zube,