Tabaković protiv veštačke depresijacije kursa dinara

Očuvana relativna stabilnost dinara prema evru, jedan je od ključnih stubova finansijske stabilnosti, izvesnosti poslovanja, investicionog i potrošačkog poverenja, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković i kritikovala zalaganje pojedinaca za veštačko slabljenje dinara u odnosu na evropsku valutu.

"Očuvana relativna stabilnost dinara prema evru i u uslovima globalne neizvesnosti bila ja važna kočnica većeg prenosa efekata rasta svetskih cena na domaće cene. Ima pojedinaca koji se zalažu za veštačku deprecijaciju dinara, a jedini argument im je podrška izvozu. NBS ima sidro koje se zove stabilan kurs i držimo ga čvrsto", rekla je Tabaković na Kopaonik biznis forumu.

Podsetila je da se dugi niz godina Srbija znatno češće i više sučava sa apresijacijskim pritiskom.

"Takođe, činjenica je da nekoliko epizoda znatnog slabljenja dinara u periodu od 2000. do 2012. godine nije pomoglo rastu provrede, ali jeste imalo negativne posledice na poslovno i investiciono poverenje, na inflaciju, inflaciona očekivanja, finansijski sektor, ali i ukupnu privrednu aktivnost", kazala je guvernerka.

U prilog tome, navela je da je izvoz robe i usluga od 38 milijardi evra u 2022. godini bio 3,3 puta veći od izvoza robe i usluga u 2012. godini, kada je iznosio 12,5 milijardi evra.

Istakla je da rekordne devizne rezerve Srbije od 20,9 milijardi evra garantuju stabilnost ekonomiji, kao i da su "stub odbrane od širokog spektra rizika".

"Na to ukazuje i da se devizne rezerve nalaze iznad referentnih vrednosti svih mera koje se koriste za ocenu njihove adekvatnosti, od pokrivenosti 5,8 meseci uvoza robe i usluga i da iznose 270 procenata duga koji dospeva u narednih godinu dana", rekla je Tabaković.

Dodala je da je rezerve zlata Srbija povećala na 38,5 tona, "pri čemu je njihovo učešće u deviznim rezervama od 10,8 odsto znatno više od proseka za zemlje u razvoju i približava nas proseku koje imaju razvijene zemlje".

"Tokom tri ekstremno teške godine imali smo priliv stranih direktnih investicija od 11,3 milijarde evra, što je više od sedam odsto BDP-a godišnje. Uz to, tokom prošle godine ostvaren je njihov rekordan godišnji priliv od 4,4 milijarde evra, od toga je blizu 60 odsto i dalje usmereno u razmenjive sektore, što znači da sada većina investicija iz prethodnih godina doprinosi izvozu", kazala je ona.

Tabaković je dodala da je učešće problematičnih kredita u ukupnim bankarskim pozajmicama spušteno na tri procenta, što je njihov najniži nivo i za 1,1 procentni poen manje od nivoa pre pandemije.

"To je pokazetelj da je kvalitet aktive banaka očuvan nakon prestanka mera ekonomske pomoći države, da rast kamatnih stopa nije imao negativne efekte na finansijsku stabilnost i da su sve mere koje su donošene dale željene efekte", ocenila je guvernerka.

Podsetila je i da je kreditni rejting zemlje zadržan na korak do investicionog, "uz ocenu rejting agencija da Srbija im koherentan okvir ekonomske politike, kredibilnu monetarnu politiku, očuvan umeren nivo javnog duga, adekvatan nivo deviznih rezervi, kao i stabilan bankarski sektor".

Pad inflacije u 2023. godini, upola manja nego na početku godine

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se znatniji pad inflacije u Srbiji očekuje u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude upola niža nego na početku, kada je iznosila 15,8 odsto.

"Vraćanje inflacije u granice cilja očekujemo sredinom 2024. godine, što je takođe ranije od ocene iz novembarske projekcije", rekla je ona na Kopaonik biznis forumu.

Podsetila je da je u uslovima slabljenja globalnih troškovnih pritisaka, smanjenja uvozne inflacije, kao i akumuliranih efekata mera monetarne politike NBS, prvi put za poslednje dve godine projektovana inflacija u Srbiji na nižem nivou nego u prethodnoj projekciji.

Ipak, ocenila je da bi silazna putanja "'prehrambene inflacije', koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu".

"Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti", rekla je Tabaković.

Dodala je da NBS procenjuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za ovu godinu u rasponu od dva do tri odsto.

"To je ista ocena kao u novembru prošle godine, ali procenjujemo da su rizici projekcije sada manje izraženi i da je njeno ostvarenje sada izvesnije", rekla je guvernerka.

Od 2024. godine, kako je dodala, NBS očekuje ubrzanje rasta BDP-a Srbije na raspon od tri do četiri odsto, a zatim i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri godišnje.

Tabaković je navela da će tome doprineti i realizacija planiranih investicionih projekata u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture.

"Optimizam dolazi i od toga što posle dužeg vremena imamo i scenario koji je povoljniji od osnovnog, uz nižu inflaciju i viši privredni rast nego u osnovnom scenariju", kazala je guvernerka.

Prema njenim rečima, najveća pozitivna odstupanja u odnosu na novembarsku projekciju vide se kod platnobilansnih kretanja, gde je deficit tekućeg računa za 1,3 milijarde evra niži od prethodno projektovanog.

"Razlog tome jeste brži od očekivanog realni rast izvoza robe i usluga i manji od očekivanog uvoz energenata krajem godine", kazala je ona.

Dodala je i da je na tekući deficit u 2022. godini najviše uticao uvoz energenata od 6,8 milijardi evra, što je za 3,9 milijardi evra više nego u 2021. godini.

"Od toga, uvoz nafte, naftnih derivata i gasa bio je za 2,5 milijardi evra viši, gde je dominantan efekat poticao od više cene ovih energenata. Prema našim procenama, taj efekat je iznosio oko 84 odsto, dok se na rast uvezenih količina ovih energenata odnosilo oko 16 odsto prirasta uvoza", kazala je Tabaković.

Navela je da NBS u srednjem roku očekuje postepeno smanjenje deficita tekućeg računa na oko pet procenata BDP-a, najviše po osnovu poboljšanja spoljnotrgovinskog deficita, koje očekujemo po osnovu rasta izvozne ponude i oporavka eksterne tražnje.

"I konsolidovani fiskalni deficit od 3,1 odsto BDP-a u 2022. godini bolji je rezultat od očekivanja iznetih u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu", rekla je ona.

Istakla je da će važan stub otpornosti srpske ekonomije ostati i planirano svođenje fiskalnog deficita u narednom trogodišnjem periodu na nivo ispod 1,5 odsto BDP-a, uz smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, koje će ostati značajno ispod 60 odsto.

"Pođednako važnim smatramo i zadržavanje visokog nivoa kapitalnih rashoda, što će imati značajne srednjoročne efekte na našu privredu", rekla je guvernerka.

Ona je kazala da na globalna kretanja ne može da se utiče, ali na njih može da se odgovari, podsećajući na blagovremenu nabavku gasa za Srbiju po povoljnijim uslovima.

Prema njenim rečima, iako i dalje ostaju brojni rizici u svetu u pogledu globalne inflacije i privrednog rasta, ako se uporede nove projekcije s projekcijama iz poslednjeg tromesečja prošle godine, "ima razloga za optimizam".

"Najveća pozitivna odstupanja vidimo kod platnobilansnih kretanja, zbog bržeg realnog rasta izvoza robe i usluga i manjeg uvoza energenata krajem godine od prethodno očekivanog. Takođe, tekući deficit je, čak i u ovako otežanoj situaciji, osmu godinu zaredom, u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija", kazala je ona.

Na globalnom nivou u NBS očekuju da će kombinacija dalje normalizacije funkcionisanja proizvodnih lanaca, smirivanja geopolitičkih tenzija i restriktivnih monetarnih politika dovesti do daljeg postepenog smirivanja globalnih inflatornih pritisaka.

"Naravno, ostaju i globalni rizici kao što je kretanje cena energenata, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina iz prethodnog perioda, kao i od faktora s tržišta rada koji još uvek utiču na rast bazne inflacije u mnogim zemljama", kazala je Tabaković.

(Beta, 06.03.2023)